SS7 протокол према OSI слоју | |
Апликациони | INAP, MAP, IS-41... TCAP, CAP, ISUP, ... |
---|---|
Мрежни | MTP ниво 3 + SCCP |
Везни | MTP ниво 2 |
Физички | MTP ниво 1 |
Дио за пренос порука (енгл. Message Transfer Part–MTP)[1][2] је дио Систем сигнализације број 7 (SS7) кориштен за комуникацију у Јавним комутираним телефонским мрежама. MTP је одговоран за поуздану, не-дуплициран и секвентном превозу SS7 порука између комуникационих партнера.
MTP је форманло дефинисан у ITU-T Препорукама
Испити за MTP су прописани у ITU-T Препорукама
Различите земље користе различите варијанте MTP протокола. У Северној Америци, формални стандард који се следи је ANSI T1.111. Регионалне Бел телефонске компаније (енгл. Regional Bell Operating Companies, RBOC) најчешће прате Telcordia Technologies (пријашњи Bellcore) документ GR-246-CORE. У Европи, национални MTP протоколи су на основи ETSI-a.
Стек Сигнализацијски систем 7 може се разделити у четири функционална нивоа:[3]
Ниво 1 до Ниво 3 обухвата MTP, и Ниво 4 MTP Корисник. MTP Ниво 3 се понекад скраћава на MTP3; MTP Ниво 2: MTP2.[4] MTP и SCCP се заједно односе као Мрежни служни дио (NSP).[5]
Не постоји један-према-један однос MTP Нивоа 1 кроз 3 на ОСИ модел.[6] Умјесто тога, MTP обезбеђује функције Слојева 1, 2 и дио Слоја 3 у ОСИ моделу.[7] Дио Слоја 3 ОСИ модела које MTP не обезбеђује, је обезбеђено SCCP-ом или другим деловима Слоја 4 (MTP корисници).[8][9]
MTP Ниво 1 је описан у ITU-T Препорука Q.702, и обезбеђује Сигналну податковну везу функцианолни ниво за ускопојасне сигналне спојеве. За широкопојасне сигналне спојеве, ITU-T Препорука Q.2110 или
MTP1 заступа физички слој. То јест, слој који је одговоран за повезаност SS7 Сигналних тачки у превозној мрежи преко које они комуницирају са једним са другим. Првентствено, ово обухвата претварање поруке у електричне сигнале и одржавање физичких спојева кроз које ове пролазе. На овај начин, ово је слично Слоју 1 ИСДНу или друге, можда више познате, протоколе.
MTP1 нормално користи један временски дио у једном E-carrier или T-carrier.
MTP Ниво 2 је описан у ITU-T Препорука Q.703, и обезбеђује Функциалног нивоа Сигнализационог вода за ускопојасне сигналне спојеве. За широкопојасне сигналне спојеве, ITU-T Препорука Q.2140 и
MTP обезбеђује откривање грешака и провере секвенце, и реемитује неодговорене поруке. MTP2 користи пакете које се зову сигналне јединице да преносе SS7 поруке. Постоје три врсте сигналне јединице:[10]
Приступ сервисног интерфејса Функцианолног нивоа сигнализационог вода може бити обезбеђен преко SCTP са SIGTRAN протоколом M2UA, описан у RFC 3331.
MTP Ниво 2 се испитује користећи протоконлог испитача и спецификацијама описане у
MTP Ниво 3 је описан у ITU-T Препоруци Q.704, и обезбеђује функциалног нивоа Сигнализационе мреже за ускопојасне (енгл. narrowband) сигналне спојеве, са мањим модификацијама описане у
MTP3 даје могућност рутирања да се могу превозити сигнализационе поруке преко SS7 мреже до пожељење крајне тачке. Сваки мрежни елеменат у SS7 мрежи има јединствену адресу, Код тачке (енгл. Point Code, PC). Порука усмеравање се обавља према овој адреси. Разлика се прави између Тачке преноса сигнала[11] (енгл. Signaling Transfer Point–STP) који само обавља функционалности усмјеравања (рутирања) MTP поруке и Завршна тачка сигнала[11] (енгл. Signaling End Point–SEP), који користи MTP да комуницира са другим SEP-ом (то јест, телекомским комутаторима). MTP3 је такође обавезан за управљање мреже; када располагање податковних веза MTP2-а се промени, MTP3 установљава алтернативне спојеве како је потребно и преноси информацију о доступности пута кроз мрежу.
Приступ према интерфејсу услуге функциалног нивоа сигналне мреже (као што је описано у Q.701) може се обезбедити преко SCTP од стране SIGTRAN протоколом M3UA, описан у RFC 4666.
MTP Ниво 3 се испитује користећи протоколног испитавача и спецификацијама описане у
Ниво 4 се састоји од MTP Корисника. Остали делови стека Систем сигнализације 7 су сви директно, или индиректно, MTP Корисници. Неки примери делова на Нивоу 4 су SCCP, ISUP и TUP.[9] Услуге обезбеђене према MTP Ниво 4 од MTP-а (тј. MTP према MTP Корисницима) је описано у ITU-T Препоруци Q.701.