Дисање кроз уста

Дисање кроз уста
СинонимиChronic oral ventilation
СимптомиХркање, сува уста, промукао глас, лош задах, умор, апнеја у сну.[1][2]
УзроциХронична назална конгестија
ЛечењеЛечење основног узрока назалне конгестије ако постоји, стварање навике дисања кроз нос

Дисање кроз уста, медицински познато као хронична орална вентилација, је дуготрајно дисање кроз уста. Најчешће је узроковано опструкцијом дисања кроз нос или урођеним аномалијама органа за дисање у људском телу. Дисање кроз уста најчешће погађа одрасле и децу, па се процењује да између 10% и 25% деце дише на уста.[3]

Опште информације

[уреди | уреди извор]

Дисање кроз уста је облик дисања код кога се људи ослањају на уношење ваздуха кроз уста, а не кроз нос. Оно може бити разлог зашто се неке особе буде са сувим устима и балави на јастуцима. Међутим дисање на уста изазива више проблема од мокрих јастука и сувих уста, јер може изазвати поремећаје спавања (који утичу на свакодневни живот), а може да промени и структуру лица. Већина особа почињу да дишу на уста као веома мала деца, што потенцијално поставља услове за дугорочне проблеме.[4]

Особе које дишу кроз уста а не на нос имају већу вјероватноћу да развију поремећаје спавања, укључујући апнеју у току спавања. Деца која дишу на уста имају већу вероватноћу да имају проблема са зубима као што су малоклузија и разлике на лицу. Ове особе такође могу развити опструктивну апнеју у сну која је повезана са потешкоћама у учењу и проблемима у понашању.

Етиологија

[уреди | уреди извор]

Дисање кроз уста се дешава када људи не могу да дишу кроз нос. Неки услови који утичу на носно дисање укључују:

  • Увећани аденоиди : Аденоиди су жлезде које изгледају као мале грудвице ткива које се налазе изнад крова уста и иза носа. Аденоиди штите малу децу од бактерија и вируса. Понекад су аденоиди отечени или инфицирани, блокирајући дисајне путеве деце. Аденоиди се обично смањују како људи старе, тако да је мања вероватноћа да ће увећани аденоиди изазвати дисање на уста код одраслих.
  • Зачепљеност носа : Ако имате алергије , прехладу или хронични синуситис , можда ћете имати упорно зачепљен нос који вам спречава да дишете кроз нос.
  • Девијација септума : Ваш септум је хрскавица и кост која дели унутрашњост носа на две стране. Када се ваш септум нагне на једну страну, може вам блокирати дисајне путеве.

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]
Типични изглед лица детет које дише кроз уста.

Знаци и симптоми дисања кроз уста који су исти код деце и одраслих су:

  • Сува уста, јер дисање кроз уста током спавања суши пљувачку која одржава уста влажнима.
  • Лош задах, који је последица лошег протока пљувачке која обично одржава уста чистима.
  • Пљувачка на јастуцима, која се обично скупља у устима цури из отворених уста.
  • Малоклузија, која се дешава када горњи и доњи зуби нису поравнати .
  • Дисање на уста може утицати на развој лица деце, сужено лице са повученом брадом или вилицама.
  • Проблеми у понашању, који су слични проблемима код деце која имају поремећај пажње и хиперактивност.

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза дисања кроз уста поставља се физичким прегледом, који обухвата преглед аденоида, крајника и носа како би се открили проблеми који могу утицати на способност дисања кроз нос

Тестови који се могу користе укључују:

  • Тест заптивања усана - који процењује да ли пацијент може да дише са затвореним устима.
  • Тест огледала: који се изводи тако што здравствени радник држи огледало испод пацијентовог носа и тражећи замућење или кондензацију огледал, што указује да испитаник дише кроз нос.
  • Тест водом: којим се проверава способност пацијента да задржите воду у устима.

Терапија

[уреди | уреди извор]

Како се дисање кроз уста често дешава када нешто блокира носне пролазе, нека деца дишу на уста јер имају увећане аденоиде, који се лече следећим операцијама:[5][6]

  • Аденоидектомија: уклањање инфицираних или натечених аденоида, чиме се отварају дисајни путеви код деце.
  • Септопластика, операција корекције закривљене носне преграде који могу изазвати проблеме са дисањем.

Хроничне прехладе, инфекције синуса и алергије које такође изазивају дисање на уста, могу се лечитити лековима за ублажавање загушења која спречава људе да дишу кроз нос.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Suzuki, Masaaki (2022). „Obstructive sleep apnea -consideration of its pathogenesis”. Auris Nasus Larynx. Elsevier BV. 49 (3): 313—321. ISSN 0385-8146. PMID 34763987. S2CID 243976270. doi:10.1016/j.anl.2021.10.007. 
  2. ^ Kotecha, B. (2011-08-01). „The nose, snoring and obstructive sleep apnoea”. Rhinology Journal. Stichting Nase. 49 (3): 259—263. ISSN 0300-0729. PMID 21858254. doi:10.4193/rhino10.165 Слободан приступ. 
  3. ^ Glazier, Eve (новембар 2019). „Nose breathing has more benefits than mouth breathing”. The Times and Democrat. Приступљено 9. 7. 2020. 
  4. ^ Turowski, Jason (29. 4. 2016). „Should You Breathe Through Your Mouth or Your Nose?”. Cleveland Clinic. Приступљено 28. 6. 2020. 
  5. ^ Frey, Lorraine (новембар 2014). „The Essential Role of the Com in the Management of Sleep-Disordered Breathing: A Literature Review and Discussion”. The International Journal of Orofacial Myology. Int J Orofacial Myology. 40: 42—55. PMID 27295847. doi:10.52010/ijom.2014.40.1.4 Слободан приступ. 
  6. ^ Gross, Terry (27. 5. 2020). „How The 'Lost Art' Of Breathing Can Impact Sleep And Resilience”. National Public Radio (NPR)/Fresh Air. Приступљено 23. 6. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).