Добрица Ерић

Добрица Ерић
Добрица Ерић, 2005. године
Лични подаци
Датум рођења(1936-08-22)22. август 1936.
Место рођењаДоња Црнућа, Краљевина Југославија
Датум смрти29. март 2019.(2019-03-29) (82 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936 — Београд, 29. март 2019) био је српски драмски писац и песник.[1]

Био је члан Удружења књижевника Србије и многих други удружења, између осталог и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду, где се налази и део његове заоставштине, у оквиру Збирке књижевника Добрице Ерића.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући, поред Горњег Милановца. Родитељи Милош и Радмила били су пољопривредници. Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници.[1]

Аутор је неколико романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[2]

Био је уредник часописа Расковник (са Драгишом Витошевићем), Полетарац Душка Радовића, главни уредник Издавачке куће Нолит.[3]

Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[4]

Преминуо је у 29. марта 2019. године, у 83. години, у Београду.[5][6][7][8][9] Сахрањен је у родном месту, на сеоском гробљу у Доњој Црнући.[10]

Ја сам увек ишао помало у раскораку са стварношћу, а поготову данас. И песме су сада у новом веку, као и лепота уметности уопште, у раскораку са здравим разумом и у дослуху са невременом, па се све чешће питам да ли се вреди још борити лепим речима и мислима за место под немилосрдним сунцем, које нас такође не гледа и не милује онако често и нежно као у детињству. Сад су у моди неке туђе речи и сунца, чији смисао, или пре бесмисао, ја не разумем и не прихватам, чак и по цену потпуне изопштености и самоће која је преурањена чак и за моје године.

— Добрица Ерић

У октобру 2021. откривена је Ерићева биста у дворишту Средње школе у Книћу.[11][12]

Занимљивост

[уреди | уреди извор]

Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”. Аутор је и Цецине песме „Детелина са четири листа”.[13]

По њему се зове Удружење за одбрану ћирилице „Добрица Ерић”.

Признања

[уреди | уреди извор]

Разапета земља

За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:

Дела

[уреди | уреди извор]
Део Збирке књижевника Добрице Ерића у Удружењу „Адлигат”

Књижевна дела

[уреди | уреди извор]
  • Свет у Сунцокрету, (1959)
  • Вашар у Тополи, (1965)
  • Стари сељачки календар, (1966)
  • Славуј и сунце, (1968)
  • Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969)
  • Торта са пет спратова, (1973)
  • Од рата до златара, (1973)
  • Добрица чобанска торбица, (1973)
  • Сишло буре у обруче, (1974)
  • Песма о свицима, (1975)
  • Долина сунцокрета, (1976)
  • Река с ружом римована, (1976)
  • Вечни кратковечници, (1977)
  • Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978)
  • Башта са седам ружа, (1979)
  • Читанка годишњих доба, (1979)
  • Торбица чаробница, (1979)
  • Срицање жене, (1980)
  • Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980)
  • Чардак између четири јабуке, (1980)
  • Доба дулека, (1980)
  • Цар пчелар, (1981)
  • Шеширић као булка, (1981)
  • Прстен у извору, (1981)
  • Мој друг, Миливојчићев луг, (1982)
  • Од азбуке до златне јабуке, (1982)
  • Добро вече, добра зелена долино, (1984)
  • Стабло твог тела, (1984)
  • Сунчева вереница, (1985)
  • Споменар на дар, (1986)
  • Тако жубори река, (1987)
  • Месечеви миљеници, (1987)
  • Кад коњ зарже, (1987)
  • Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988)
  • Вукова старинарница, (1988)
  • Рождество ратарево, (1989)
  • Крунисање, (1989)
  • Бунар за пријатеље, (1990)
  • Кокајте се кокице, (1990)
  • Бал вампира, (1990)
  • Пужева срма, (1991)
  • Еколошки буквар, (1991)
  • Плава месечина, (1991)
  • Сан Гружанске летње ноћи, (1992)
  • Језеро Јежева бара, (1993)
  • У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993)
  • Плачи вољена земљо, (1993)
  • Разапета земља, (1999)
  • Вилина Долина, (1999)
  • Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002)
  • Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002)
  • Дечак са златом липе у коси, (2005)
  • Пета страна света, Пчелица (2012)
  • Бајка о цару пчелару, Пчелица (2013)
  • Бројанице из Грачанице, Catena Mundi (2013)
  • Цица Мица Чачкалица, Пчелица (2014)
  • Наша гошћа година, Креативни центар (2019)
  • Благо воћа и поврћа, Креативни центар (2015)
  • Прича из мрављег света, Креативни центар (2008)

Стрипови

[уреди | уреди извор]

Ерић је током шездесетих година био један од најважнијих стрипских сценариста горњемилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица.

  1. Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас
  2. Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас
  3. Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас
  4. Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас
  5. Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић
  6. Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
  7. Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
  8. Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић
  9. Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
  10. Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица)
  11. Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић
  12. Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић
  13. Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић)
  14. Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић
  15. Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски
  16. Таковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић
  17. Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић

Збирка књижевника Добрице Ерића

[уреди | уреди извор]

Добрица Ерић био је члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду и један од првих људи који су подржали формирање ове институције.[15] У Удружењу је за живота формирао Збирку књижевника Добрице Ерића и поклонио велики број својих рукописа и књига из личне библиотеке, а за колекцију потписа Удружења потписао је више од стотину књига. У његовој Збирци су такође и његов омиљени нож за папир, наочаре и ручни сат.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Dobrica Erić”. biografija.org. Приступљено 26. 1. 2022. 
  2. ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 
  3. ^ Erić, Dobrica (2011). Vašar u Topoli : humoristička poema za decu od 3 do 103 godine. Beograd: Bookland. ISBN 978-86-7182-437-8. OCLC 898669556. 
  4. ^ Недеља прође: Добрица Ерић, песник („Вечерње новости”, 11. август 2013)
  5. ^ „Umro Dobrica Erić”. tvzonaplus.rs. 29. 3. 2019. Архивирано из оригинала 29. 03. 2019. г. Приступљено 29. 03. 2019. 
  6. ^ „PISAO JE NAJLEPŠE PESME ZA DECU: Preminuo Dobrica Erić (83)”. kurir.rs. 29. 3. 2019. 
  7. ^ Преминуо Добрица Ерић (РТС, 29. март 2019)
  8. ^ ОДЛАЗАК ПЕСНИКА: Преминуо Добрица Ерић („Вечерње новости”, 29. март 2019)
  9. ^ Преминуо песник Добрица Ерић („Политика”, 29. март 2019)
  10. ^ „Sahranjen slavni Dobrica Erić, ali ne u Aleji zaslužnih građana”. nezavisni.rs. 31. 3. 2019. Архивирано из оригинала 31. 03. 2019. г. Приступљено 31. 03. 2019. 
  11. ^ „Oткривена биста песнику Добрици Ерићу у дворишту Средње школе у Книћу, 25.10.2021.”. Politika Online. Приступљено 2021-10-28. 
  12. ^ Богутовић, Д. (25. 10. 2021). „СУВО ЗЛАТО ЈЕЗИКА: Биста Добрице Ерића откривана дворишту школе у Книћу”. Вечерње новости. Приступљено 9. 11. 2021. 
  13. ^ „Devojka iz grada”. vreme.com. 30. 9. 2010. 
  14. ^ Удружење стрипских уметника Србије.„Две госпе, седамдесет витезова и 6.000 улазака у племенити свет стрипа: Извештај са првог Гашиног сабора, 26. април — 11. мај 2018.”, 17. мај 2018.
  15. ^ Архивска документација Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат". 2020. Званични сајт: https://adligat.rs/.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]