Догодине у Јерусалиму

Хагада Јосифа Будка са натписом Догодине у Јерусалиму на хебрејском језику

Догодине у Јерусалиму или Сљедеће године у Јерусалиму (хебр. לשנה הבאה בירושלים) фраза је која се често пјева на крају Седер Пасхе^[1][2] или на крају Неила службе током Јом кипура.^[3][4] Употребу пјесме током Пасхе је по први пут забиљежио Исак Тирнау у 15. вијеку у својој књизи у којој је прикупио минхаге разних ашкенаских скупина.^[5][6]

Догодине у Јерусалиму покреће заједничку тему у јеврејској култури о жељи за повратком у обновљени Јерусалим, а коментатори сугеришу да фраза служи као подсјетник исуства живота у прогнанству.^[7][8]

Позадина

Јевреји који живе у дијаспори се моле са фразом „Догодине у Јерусалиму” сваке године на крају Пасхе и Јом кипура. Након уништења Јеврејског храма, нада да ће видјети обновљени храм постала је средишна компонента јеврејске вјерске свијести и најчешћи начин религиозних Јевреја да изразе наду за будуће спасење.^[9] Инверзија фразе (בירושלים לשנה הבאה) види се у поему A'amir Mistatter Јосифа ибн Абитура из 10. вијека,^[10] која је пронађена у Каирској генизи, а појављује се у многим ашкенаским Махзорима као молитва за Шабат прије Пасхе.^[11] Поема Yedidekha me-Emesh Исака ибн Гијата садржи фразу у свом уобичајеном облику (לשנה הבאה בירושלים).^[12] Исак Тирнау је био први који је записао рецитацију фразе током Пасхе.^[5][6] Фраза није пронађена у дјелима као што су Танак, Талмуд или било која хагада из Ришоним раздобља, као што су Раши или Рабејну Там.^[13]

Талмуд је пун изјава о афирмацији врховног вјерског статуса Свете земље, обавеза Јевреја који тамо живе и увјерења у крајњи заједнички повратак јеврејског народа.^[14]

Јеврејска вјеровања исказују то да иако је Јерусалимски храм уништен два пута, он ће бити поново изграђен трећи пут, што ће бити увод у Месијску еру и окупљање прогнаника. Неки јеврејски ритуали изражују жељу да буду свједоци тих догађаја, формулисано у фрази Догодине у Јерусалиму.^[1][2][15] Нпр. Седер Пасха се закључује са Догодине у Јерусалиму, а пета и посљедња молитва Јом кипура, Неила, завршава се са дувањем шофре и рецитацијом Догодине у Јерусалиму.^[4] У Израелу, Јевреји често додају још једну ријеч фрази, Догодине у обновљеном Јерусалиму.^[7]

Симболизам

Рос је указа да рецитовање Догодине у Јерусалиму служи као подсјетник личног искуства прогнанства да „да морамо да се помиримо да бисмо заиста били у Јерусалиму, граду чије име наговјештава мир (шалом) и потпуност (шалејм)”.^[7] Берг указује да рецитација Догодине у Јерусалиму „уједињује Јевреје као народ”, јер подсјећа на заједничко искуство живљења у изгнанству,^[8] док си неки научници примјетили да је сврха рецитовања Догодине у Јерусалиму на крају Неила молитве током Јом кипура је да изрази „наша дубока осјећања која жуде за поновним уједињењем са Шхином у Јерушалајиму”.^[3] Досик такође указује да је Догодине у Јерусалиму и молитва „за крај изгнанства и повратак у земљу Израиља” као и „молитва за крајње искупљење, за мир и савршенство за цио свијет”.^[16]

Види још

• Јерусалим у јудаизму
• Јом халија

Референце

1. Cohn-Sherbok & Cohn-Sherbok 2012, стр. 36.
2. Spero 2006, стр. 157.
3. Glenn 2011, стр. 315.
4. Latner 1986, стр. 102.
5. Guggenheimer 1998, стр. 379.
6. Tabory 2008, стр. 60.
7. Koppelman Ross 2000, стр. 30.
8. Berg 2012, стр. 11.
9. Hoppe 2000, стр. 1-3.
10. Maḥzôr mik-kol haš-šānā: minhag Polin (на језику: iw). Bonn. 1826. Приступљено 13. 10. 2018. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
11. „תקצירים באנגלית / ENGLISH ABSTRACTS”. Tarbiz / תרביץ. עא (א/ב): V—XIII. 2001. Приступљено 13. 10. 2018. 
12. אליצור, שולמית; Elizur, Shulamit (2001). „Between Joseph and Joseph: The Author of an Early Yotser / בין יוסף ליוסף: לזהות מחברו של יוצר קדום”. Tarbiz / תרביץ. עא (א/ב): 67—86. Приступљено 13. 10. 2018. 
13. Levine 2014, стр. 3.
14. Medoff & Waxman 2013, стр. 24.
15. Rubinstein 1986, стр. 7.
16. Dosick 1995, стр. 137.

Литература

• Maḥzôr mik-kol haš-šānā: minhag Polin (на језику: iw). Bonn. 1826. Приступљено 13. 10. 2018. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Guggenheimer, Heinrich (1998). The Scholar's Haggadah: Ashkenazic, Sephardic, and Oriental Versions. Jason Aronson, Incorporated. стр. 379. ISBN 978-1-4617-1012-7. 
• Tabory, Joseph (2008). The JPS Commentary on the Haggadah: Historical Introduction, Translation, and Commentary. Jewish Publication Society. стр. 60. ISBN 978-0-8276-0858-0. 
• Levine, Yosie (2014). „Next Year in Jerusalem: A Brief History of Hope” (PDF). www.jewishcenter.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 09. 2021. г. Приступљено 14. 10. 2018. 
• Cohn-Sherbok, Dan; Cohn-Sherbok, Lavinia (2012). Judaism: A Beginner's Guide. Oneworld Publications. ISBN 978-1-78074-161-1. 
• Glenn, Tsemach (2011). The Torah Vodaas Haggadah. Israel Bookshop Publications. ISBN 978-1-60091-151-4. 
• Koppelman Ross, Lesli (2000). Celebrate!: The Complete Jewish Holidays Handbook. Jason Aronson. ISBN 978-1-4616-2772-2. 
• Latner, Helen (1986). The Book of Modern Jewish Etiquette: A Guide for All Occasions. Perennial Library. ISBN 978-0-06-097054-3. 
• Rubinstein, Leon (1986). The First Swallows: The Dawn of the Third Aliya. Cornwall Books. ISBN 978-0-8453-4758-4. 
• Spero, Yechiel (2006). Touched by the Seder: The Pesach Haggadah with Soul-Stirring Stories and Commentary. Mesorah Publications. ISBN 978-1-4226-0106-8. 
• Berg, Nancy E. (2012). Exile from Exile: Israeli Writers from Iraq. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-9642-8. 
• Dosick, Wayne D. (1995). Living Judaism: the complete guide to Jewish belief, tradition, and practice. HarperSan Francisco. ISBN 978-0-06-062119-3. 
• Hoppe, Leslie J. (2000). The Holy City: Jerusalem in the Theology of the Old Testament. Liturgical Press. ISBN 9780814650813. 
• Medoff, Rafael; Waxman, Chaim I. (2013). Historical Dictionary of Zionism. Routledge. ISBN 9781135966423.