Електронистагмографија (ЕНГ) једна је од метода у офталмологији и отлогији која се заснива на мерењу покрета очију и нистагмуса током фиксације погледа очију. Као клиничка дијагностички метода служи да открије невољне покрета очију који су узрокованих стањима као што су; нистагмус, и вртоглавица, тестирањем вестибуларног система.[1]
Припрему и непосредно мерење пожељно је извести у слабо осветљеној просторији. Испитанику пре почетка теста треба омогућити време у трајању од 15 минута да се он и његове очи привикну на услове мрака и тиме постигне стабилан корнео-ретинални потенцијал.
Идеални услови
У идеалним условима просторија за ЕНГ требало да буде потпуно изолована од светлости, тако да вестибуларно индуковани покрети ока (спонтани нистагмус, вестибуларни нистагмус) могу бити измерени у тоталном мраку са отвореним очима. Идеални услови су и ако се глава испитаника имобилише и тиме спречи мешање сигнала.
Калибрација и мерење
Калибрација и мерење фиксације, сакада и глатких покрета очију захтевају малу визуелну мету (најбоља је ласерска мета) која може бити пројектована на разним позицијама у хоризонталним и вертикалним меридијанима видног поља.
Неки од фактора који могу утицати на квалитет мерења су:
Амплитуда корнеа-ретиналног потенцијала расте и до 50% при адаптацији на мрак. Такође при промени илуминације (осветљења) потребно је поново калибрисати уређај.
Електроде могу регистровати неке нежељене сигнале, биопотенцијале као што су ЕКГ, ЕЕГ из фронталног региона мозга. То се решава високо-фреквентним филтерима (30Хз), мада ови филтери могу утицати на брзину сакада.
При хоризонталном мерењу ЕОГ-а трептаји могу имитирати сигнал сакада или чак нистагмус.
^* Tilikete C, Pélisson D. Ocular motor syndromes of the brainstem and cerebellum. Tilikete, C.; Pélisson, D. (фебруар 2008). „Ocular motor syndromes of the brainstem and cerebellum”. Curr Opin Neurol. 21 (1): 22—8. PMID18180648. doi:10.1097/WCO.0b013e3282f4097d.CS1 одржавање: Формат датума (веза).
Pietkiewicz P, Pepas R, Sulkowski WJ, Zielinska-Blizniewska H, Olszewski J. „Electronystagmography versus videonystagmography in diagnosis of vertigo”. Int J Occup Med Environ Health. 25 (1): 59—65. март 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза).
Jacobson GP, Newman CW. Background and technique of caloric testing. In: Jacobson GP, Newman CW, Kartush JM, eds. Handbook of Balance Function Testing. Mosby-Year Book. 1993:56-192.
Jacobson GP, Newman CW, Peterson EL. Interpretation and usefulness of caloric testing. In: Jacobson GP, Newman CW, Kartush JM eds. Handbook of Balance Function Testing. Mosby-Year Book. 1993:193-233.
GR, Lightfoot (2004). „The origin of order effects in the results of the bi-thermal caloric test”. International Journal of Audiology. 43 (5): 276—282. PMID15357411. doi:10.1080/14992020400050037..
Asawavichiangianda S, Fujimoto M, Mai M, Desroches H, Rutka J (1999). „Significance of Head-Shaking Nystagmus in the Evaluation of the Dizzy Patient. Acta Otolaryngol (Stockh).”. Suppl. 540: 27—33.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Hain TC, Spindler J. Head-Shaking Nystagmus. ENG Report. 1993 Jun. 77-80.
Perez P, Llorente JL, Gomez JR, Del Campo A, Lopez A, Suarez C. Functional Significance of Peripheral Head-Shaking Nystagmus (јун 2004). „Laryngoscope”. 114: 1078—1084.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Формат датума (веза).
Park H, Shin J, Shim J. Mechanisms of Vibration-Induced Nystagmus in Normal Subjects and Patients with Vestibular Neuritis. Park, H.; Shin, J.; Shim, D. (2007). „Mechanisms of vibration-induced nystagmus in normal subjects and patients with vestibular neuritis”. Audiology and Neurotology. 12 (3): 189—197. PMID17259708. doi:10.1159/000099023..