Жанета Ђукић Перишић

Жанета Ђукић Перишић
Датум рођења(1956-06-09)9. јун 1956. (68 год.)
Место рођењаБеоград

Жанета Ђукић Перишић (9. јун 1956, Београд) српска је књижевна историчарка и писац.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Студирала је светску књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. На постдипломским студијама на Институту "Херцен" у Лењинграду (СССР) радила магистарски рад о "Историјској поетици" Александра Веселовског. Магистрирала је и на Филолошком факултету у Београду 1990. године тезом о недовршеном роману Иве Андрића "На сунчаној страни". Докторирала је на Филозофском факултету у Новом Саду радом Тематско-мотивски, идеолошки и поетички аспекти Андрићевог дела у биографском и историјском контексту.[1][2]

За једну од својих бројних студија о животу и раду Иве Андрића добила је награду "Исидора Секулић" 2012. године као и награду "Златна српска књижевност" из Фонда Александра Арнаутовића. У Задужбини Иве Андрића ради од 1983. године, испрва као стручна сарадница, затим као руководилац Центра за документацију, па као саветница и најпосле као управница. Сада ради као уредница у издавачкој кући Академска књига. Удовица Миодрага Перишића има близанце, Милену и Даницу, рођене 1992. године.[3][4]

Најважније књиге

[уреди | уреди извор]
  • Каваљер светог духа: о једном недовршеном роману Иве Андрића, (Београд, 1992).
  • Јеврејски портрети у делима Иве Андрића, уредила Софија Шкорић (Торонто, 2005).
  • Кулинарски путописи, (Београд, 2008).
  • Писац и прича: стваралачка биографија Иве Андрића (Нови Сад, 2012)
  • На почетку свих стаза: Андрић и Вишеград (Београд, 2015)
  • Небо над Београдом: Андрић и престоница, (Београд, 2022).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Биографија, Културни центар Новог Сада, Приступљено 16. маја 2020
  2. ^ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ, УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Архивирано на сајту Wayback Machine (16. мај 2020), Приступљено 16. маја 2020
  3. ^ Андрић наша свакодневица, Време, Приступљено 16. маја 2020
  4. ^ Биографија Миодрага Перишића у Ко је ко у Србији, Библиофон, Београд 1996.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]