Заовинско језеро | |
---|---|
Координате | 43° 52′ 33″ С; 19° 24′ 05″ И / 43.87579° С; 19.40133° И 43° 52′ 33″ С; 19° 24′ 05″ И / 43.87579° С; 19.40133° И |
Тип | Вештачко језеро |
Притоке | Коњска река, Бели Рзав |
Отоке | Бели Рзав |
Земље басена | Србија |
Макс. дужина | 4.1 km |
Површина | 4.30 km2 |
Макс. дубина | 110 m |
Над. висина | 881.5 m |
Водена површина на Викимедијиној остави |
Заовинско језеро се налази на планини Тари код места Заовине и по свом настанку је вештачко. Настало је у периоду од 1975. до 1983. године, када је ток Белог Рзава преграђен бранама код врха Кик (958 m нмв). При највишем водостају, површина језера се налази на надморској висини од 881,5 m. Највећа дубина је око 110 m.
Језеро допуњавају два потока Коњска река и Бели Рзав.
Језеро је акумулација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта у Перућцу са којом је повезано вертикалним цевоводом. У случају ниског водостаја реке Дрине језеро се празни и покреће турбине хидроелектране док у случају вишка воде и поплавних таласа вода се пумпа вертикално у Заовинско језеро. Због тога ниво језера доста осцилује. Постоје и четири мања језера из којих се вода системом спојених судова може претакати у велико језеро. Једно од тих језера је и језеро Спајић које се налази са друге стране бране.[1]
Вода је веома чиста те уз малу прераду у постројењима за прераду воде користи се за пиће.
Језеро се користи и за узгој пастрмки.
Лети има купача на неуређеним плажама. Језеро је погодно за роњење.[2]
У близини насуте бране је и место где је Јосиф Панчић открио Панчићеву оморику, као и средњовековно утврђење Град.
На Заовинама је забележено око 50% флоре целе планине Таре, односно око 15% флоре Србије. На овом подручју до сада је утврђено присуство око 600 биљних врста.