Игор Симић | |||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||
Датум рођења | 25. мај 1986. | ||||||||||
Место рођења | Титова Митровица, СФРЈ | ||||||||||
Држављанство | Србија | ||||||||||
Религија | православни хришћанин | ||||||||||
Универзитет | Универзитет у Приштини | ||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||
Политичка странка | Српска напредна странка Српска листа | ||||||||||
|
Игор Симић (Титова Митровица, 25. мај 1986) српски је политичар који тренутно обавља дужност народног посланика у Скупштини Републике Косово.[а][1] Портпарол је и потпредседник Српске листе.[2]
Рођен је 1986. године у Титовој Митровици (Косовска Митровица), која је у то време била део Социјалистичке Федеративне Републике Југославије .
Дипломирао је на Економском факултету Универзитета у Приштини с привременим седиштем у Северној Косовској Митровици, а касније је завршио докторске студије на истом факултету и стекао докторат одбранивши докторску дисертацију на тему Заједнице српских општина. Тренутно је асистент на Економском факултету Универзитета у Приштини и члан савета на Правном факултету истог универзитета.[2]
Извршни је директор НВО „Синергија”. Симић је 2015. године постао директор надзорног одбора јавног предузећа „Мрежа Мост”, а затим поново 2019.[2]
Поред матерњег српског језика, говори и енглески.[3]
Пре него што се придружио Српској листи и Српској напредној странци 2016. године, био је потпарол Грађанске иницијативе „Слобода, демократија, правда” (СДП) на челу с Оливером Ивановићем, који је у то време био у затвору и који је касније убијен у атентату 2018. године.[2]
После косовских парламентарних избора 2017. године, Симић је постао посланик у Скупштини Републике Косово и након избора 2019. године поново је изабран.[4] Тренутно је члан парламентарног одбора за права и интересе заједница и повратак, као и члан одбора за локалну управу, јавну управу, регионални развој и медије.[3]
Године 2018, Игор Симић је изабран за потпредседника Српске листе.[5]
У новембру 2019. Симић је рекао да Србија наставља да финансира паралелне структуре и да обезбеђује плате за 40 хиљада грађана Србије на Косову. Такође је осудио тврдње да је Северно Косово опасније од осталих делова Косова и да млади људи не напуштају Косово због Српске листе, већ због косовске политичке елите.[6]