Илија Катић | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||||||||
Датум рођења | 20. јул 1945. | |||||||||
Место рођења | Доњи Хасић, ФНРЈ | |||||||||
Позиција | нападач | |||||||||
Сениорска каријера | ||||||||||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) | |||||||
—1962 1962—1964 1964—1967 1967—1973 1973—1976 1976—1977 1977—1978 1979—1980 |
Младост Хасићи Борац Шамац Славонија Осијек Партизан Београд Цирих Бургос Ксамакс Шо де Фон |
133 75 31 9 19 |
(29) (50) (4) (2) (1) | |||||||
Репрезентативна каријера | ||||||||||
1968—1969 | Југославија | 4 | (0) | |||||||
Награде
|
Илија Катић (20. јул 1945) бивши је југословенски и српски фудбалер.
Фудбалску каријеру је почео у матичном клубу ФК Младост Хасићи. Године 1962. прелази у Борац из Шамца, где је провео две сезоне. За Осијек је потписао 1964. године, тада се звао НК Славонија и играо у југословенској другој лиги. Године 1967. прешао је у београдског великана ФК Партизан где је остао до 1973. године и у то време постао репрезентативац.
У иностранство одлази 1973. године, прешао је у швајцарски Цирих где је играо наредне три сезоне. Освојио је са екипом из Цирихa три титуле првака и један куп, једном био најбољи стрелац швајцарске лиге, а био је проглашен у два наврата и за најбољег страног играча у Швајцарској. Као признање за огроман допринос клубу и граду, Катић је проглашен почасним грађанином града Цириха и добио је кључеве града.[1]
Играо је једну сезону у Шпанији, за тадашњег члана Ла лиге Бургос ЦФ.[2] Касније се вратио у Швајцарску и играо у Нојшател Ксамаксу и за Шо де Фон.[3] Каријеру је завршио у Лихтенштајну и постао тренер.[4]
У дресу репрезентације Југославије одиграо је четири утакмице.[5] Дебитовао је 19. децембра 1968. против Бразила, а последњи меч за националну селекцију је одиграо 30. априла 1969. против Шпаније. Као репрезентативац Југославије, освојио је златну медаљу на Медитеранским играма у Измиру 1971. године.[6]