Илија Пламенац | |
---|---|
Датум рођења | 1821. |
Место рођења | Црна Гора |
Датум смрти | 6. март 1916.94/95 год.) ( |
Место смрти | непознато, Црна Гора |
Илија Пламенац (1821 – 6. март 1916)[1] био је црногорски војвода и војсковођа.
Био је син поп Михаила Пламенца. Рођен је у Бољевићима, Црмници. Поријеклом је из црмничког племена Бољевићи. Породица Пламенац је дала неколико значајних личности из историје Црне Горе.
Извјесно вријеме се школовао у Цетињском манастиру; учио се код Димитрија Милаковића. Имао је током живота три чина: православни свештеник, војвода и министар војни. Иако су га целог живота звали „поп Илија”, он је престао бити свештеник кад се по други пут оженио.[2] Написао је своје мемоаре.[3]
Пламенац је био човјек је од повјерења књаза Николе.[2] Прво је постао капетан па војвода, војсковођа. Он је по државном шематизму 1869. године: члан Сената као војвода и војени управитељ.[4]
Командовао је црногорском војском у биткама на Крњицама 1862, на Фундини 1876. године, затим на Маљату и у борбама за ослобођење Бара и Улциња.
Био је министар одбране Црне Горе од 1879. до 1905. и градоначелник Подгорице.[5][6] Био је први командант града Никшића, по ослобођењу од Турака. Од 1894. године је први председник Књижевног друштва Горски вијенац.