Имена Кине

Имена Кине укључују мноштво савремених и историјских назива територије коју данас на српском језику називамо Кина. Име земље „Кина” у већини европских језика, изведено је из португалског језика током XVI вијека, а назив је постао општеприхваћен тек средином XIX вијека.^[1] Вјерује се да је име позајмљено од средњоперзијског, а неки истраживачи иду још даље тврдећи да се име јавља и у санскрту. Такође, сматра се да је крајњи извор имена Кина, изведена од кинеска рјечи „Ћин“ (кин: 秦; пин: qín), што је било име династије која је ујединила Кину, мада је она као држава постојала и много вјекова раније.

Кинеска имена за Кину, осим Џунгуо (упрош: 中国; трад: 中國; пин: zhōngguó; досл. 'средње царство'), укључују и: Џунгхуа (упрош: 中华; трад: 中華; пин: zhōnghuá; досл. 'централна љепота'), Хуасја (упрош: 华夏; трад: 華夏; пин: huáxià; досл. 'прелијепа грандиозност'), Шенџоу (кин: 神州; пин: shénzhōu; досл. 'божанска држава') и Ђуџоу (кин: 九州; пин: jiǔzhōu; досл. 'девет држава'). Хан (упрош: 汉; трад: 漢; пин: hàn) и Танг (кин: 唐; пин: táng) су уобичајена имена за кинеску етничку припадност, упркос томе што се кинеска националност (џунгхуа минзу) не односи на било коју посебну етничку припадност.

Постоје и називи за Кину који се користе широм свијета, а који потичу од језика појединих етничких група, као на примјер: Кадај, Катај, Китај, Хитај, Хатај итд.

Територија под именом Кина

На име „Кина” и на приближно исту територију права полажу Народна Република Кина (данас познатија само као Кина) и Република Кина (данас познатија као Тајван).

Назив	обухвата територију	административне јединице територије
Мандаринска Кина	Територија Кине са традиционално доминантним мандаринским језиком[2][3]	Провинције: Гансу, Шенси, Хенан, Хебеј, Пекинг, Тјенцин, Шандунг, Ђангсу, Анхуеј, Хубеј, Чунгкинг, као и већи дио Сечуана.
Унутрашња Кина	Територија Кине из 1911. године[4]	Или Кина осамнаест провинција[5] (државни градски окрузи нису убројани) Осим Мандаринске Кине, укључује и провинције: Шанси (на сјеверу), те цијели Сечуан, Јунан, Гуејџоу, Хунан, Ђангси, Шангај, Џеђанг, Фуђен, Гуангси, Гуангдунг и острвску провинцију Хајнан (на југу).
Проширена Кина	Територија проширене Унутрашње Кине након 1946. год. (без аутономних области)[6]	Територија Унутрашње Кине, проширена са провинцијом Ћингхај (на западу) и три провинције бивше Манџурије: Љаонинг, Ђилин, Хејлунгђанг.
Копнена Кина	Територија НР Кине 1946 — 1997. год. (без специјалних области)[7][8][9]	Обухвата тзв. проширену Кину са њеним аутономним областима, које често називамо и Спољна Кина: Унутрашња Монголија, Нингсја, Синкјанг, Тибет и Гуангси.
Једна Кина	Заједничка територија Народне Републике Кине и Републике Кине[10][11]	Осим Копнене Кине укључује острво Тајван, Парацелска острва и Острва Спретли.
Велика Кина	Неформални назив за земље са значајном кинеском популацијом, или за националистичке пројекте унутар етничке групе Хан Кинеза[12][13][14]	Осим копнене Кине, Тајвана и спорних острва, укључује и све друге спорне територије Кине, али понекад и државе Монголију, Сингапур, дијелове Малезије, Филипина и Русије.

Галерија

• 
  Распрострањеност мандаринског језика
• 
  Границе Републике Кине из 1912. године
• 
  Копнена Кина
• 
  Кинеске претензије 1911—1916

Види још

• Етимологија Кине
• Унутрашња Кина
• Спољна Кина
• Копнена Кина
• Велика Кина
• Слободна Кина

Референце

1. Wilkinson 2015, стр. 191. sfn грешка: no target: CITEREFWilkinson2015 (help)
2. Norman (1988), стр. 183–190. harv грешка: no target: CITEREFNorman1988 (help)
3. Ramsey (1987), стр. 22. harv грешка: no target: CITEREFRamsey1987 (help)
4. William Winterbotham (1795). An Historical, Geographical, and Philosophical View of the Chinese Empire... , London: Printed for, and sold by the editor; J. Ridgway; and W. Button. (pp. 35–37: General Description of the Chinese Empire → China Proper→ 1. Origin of its Name, 2. Extent, Boundaries, &c.)
5. „Glossary – China. Library of Congress Country Studies”. Library of Congress. „Used broadly to mean China within the Great Wall, with its eighteen historic provinces. Divisible into two major, sharply contrasting regions, Northern China and Southern China. The dependencies on the north and west – Manchuria (now usually referred to as Northeast China), Mongolia, Xizang (Tibet), and Xinjiang or Chinese Turkestan – were known in the imperial era as Outer China.” 
6. „Constitution of the People's Republic of China” (PDF). Purdue University. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 5. 2018. г. Приступљено 14. 11. 2019. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. „Hong Kong protest: What is mainland China hearing?”. BBC News (на језику: енглески). 2019-08-16. Приступљено 2021-01-10. „Hong Kong protest: What is mainland China hearing?[...] But on the Chinese mainland, it took a while for the story to be picked up” 
8. „China mainland”. Privacy - Government Information Requests (на језику: енглески). Apple Legal. Приступљено 2021-01-10. 
9. LegCo. "Legislative council HK." Mainland Judgments (Reciprocal Enforcement) Bill. Retrieved on 2008-03-10.
10. „The Taiwan Relations Act: The Next Twenty-Five Years”. commdocs.house.gov. 
11. „'One China' is Republic of China: MAC | Politics | FOCUS TAIWAN - CNA ENGLISH NEWS”. Приступљено 6. 12. 2017. 
12. „Pact row could harm Greater China economic integration: ANZ”. Focus Taiwan. 2. 4. 2014. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2018. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. MTV Channels In Southeast Asia and Greater China To Exclusively Air The Youth Inaugural Ball Архивирано 2009-05-22 на сајту Wayback Machine - MTV Asia
14. June 1, 2008, Universal Music Group realigns presence in Greater China Архивирано 2017-12-14 на сајту Wayback Machine, Television Asia

Литература