Имре Пајер (Payer Imre József) | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 10. октобар 1886. | ||
Место рођења | Шопронкевешд, Аустроугарска | ||
Датум смрти | 15. август 1957.69 год.) ([1] | ||
Место смрти | Ђер, НР Мађарска | ||
Позиција | одбрана | ||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
хххх—1910. | Ђер ЕТО | ||
1910—1919. | Ференцварош | 81 | (12) |
1919—1920. | ФК Винер АК[2] | ||
1922—1923. | Зугло АК | 13 | (1) |
Репрезентативна каријера | |||
1911 – 1918. | Мађарска | 21 | 4 |
Тренерска каријера | |||
1921—1922. | Венеција | ||
1924—1926. | Сампдорија | ||
1927—1929. | Аталанта | ||
1930—1931. | Удинезе | ||
1932—1933. | ФК Леко | ||
1933. | Аталанта | ||
1935—1936. | ФК Леко | ||
1937—1938. | ФК Леко | ||
* Датум актуелизовања: 21. јул 2024. |
Имре Пајер (мађ. Payer Imre) је био мађарски фудбалер.[3] Био је члан фудбалске репрезентације Мађарске на фудбалском турниру на Летњим олимпијским играма 1912. године.[4]
Своју фудбалску каријеру Имре Пајер је започео у Ђеру одакле је 1910. године прешао у Ференцварош. Био је први сертификовани фудбалер Ференцвароша а да није из Будимпеште. Са Фрадијем је освојио четири лигашке титуле и једну титулу победника Купа Мађарске. За Ференцварош је одиграо 166 мечева (90 лигашких, 51 интернационалних, 25 домаћих наградних мечева) и постигао 20 голова (13 лигашких, 7 осталих). Напустио је удружење 1919. и кратко играо у Бечу. Завршио је активни фудбал у тиму Зугло АК 1921. године.[5]
Између 1911. и 1918. наступио је у репрезентацији 21 пут и постигао је 4 гола. Био је члан репрезентације која је заузела 5. место на Олимпијским играма у Стокхолму 1912. године.[6] Своју прву утакмицу за репрезентацију Мађарске је одиграо 5. новембра 1911. године у Будимпешти, када је Мађарска играла против Аустрије и победила са 2 : 0.[7]
Од 1921. радио је и као тренер у Италији. Углавном је радио за друголигаше и трећелигаше до 1950. године. У Италији је од познатијих клубова тренирао Венецију, Атланту, Сампдорију, Удинезе, Леко, затим нижелигашке клубове Бреша ФбК, Модена, Карарезе, Савона, Ентела Кјавари, Сан Ђовани, Гросето и Масезе.
Међу својим ученицима поменуо је Бруна Вентуринија, Ахила Пичинија, Либера Маркинија, Анибалеа Фросија и Јожефа Виолу. Кући се вратио 1955. године, пошто више није могао да добије тренерски посао у Италији, па му више није било могуће да живи од тренерског посла.[8]