Исламске вјерске вође

Исламске вјерске вође су традиционално људи који, као дио клера, џамије или владе, обављају важну улогу у својој заједници или нацији. Међутим, у савременом смислу муслиманских мањина у немуслиманским заједницама, као и у секуларним муслиманским земљама као што су Бангладеш, Индонезија и Турска, вјерско вођство може имати различит неформални облик.

Алмами је титула западноафричких муслиманских владара, која је била у употреби током освајања држава у 19. вијеку.

Халиф је особа која се сматра политичким и вјерским насљедником пророка Мухамеда и он је вођа читаве муслиманске заједнице.[1]

Имам је арапкса ријеч за вођу. На примјер, владар једне земље може бити имам. Израз је веома значајан у исламској традицији, посебно међу шиитима. Сунити користе израз за оснивање сунитских мезхеба, или за тумаче фикха и теологе.

Муфтија је представник вјерске власти и правосудни тумач шеријата, исламског закона, признат због своје честитости, вјерског и правног знања. Муфтија може изрећи фатву када треба ријешити још непознат правни проблем.

  1. ^ Kadi, Wadad; Shahin, Aram A. (2013). „Caliph, caliphate”. The Princeton Encyclopedia of Islamic Political Thought: 81—86.