Источно-малајско-полинежански језици
| источно-малајско-полинежански | |
|---|---|
| Географска распрострањеност | источна Индонезија и Океанија |
| Језичка класификација | аустронежански
|
| Подподела | |
| Глотолог | east2712[1] |
 Јужнохалмахерско-западноновогвинејски језици (основна грана источно-малајско-полинежанских језика) | |
 Основне гране океанских језика (океански језици су основна грана источно-малајско-полинежанских језика):
Црне елипсе на северозападу Микронезије су палаучки и чаморски језик (нису део океанске гране језика, али географски припадају Океанији). Црни кругови унутар зелених су острвски папуански језици. | |
Источно-малајско-полинежански језици су хипотетичка подгрупа малајско-полинежанске гране аустронежанских језика.[2] Ова подгрупа је још увек контроверзна, јер је искључиво заснована на лексичким доказима, без заједничких фонолошких иновација.[3] На супрот томе, валидност две њене подргупе, јужнохалмахерско-западноновогвинејске и океанске, потврђују фонолошке и лексичке иновације, и опште су прихваћене као валидне подгрупе.
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Источно-малајско-полинежански језици су у употреби на острвима у близини западне и северозападне обале Нове Гвинеје (од којих је најзападније острво Халмахера) и у Океанији.
Класификација
[уреди | уреди извор]Источно-малајско-полинежански језици:
- Јужнохалмахерско-западноновогвинејски
- Океански (приближно 450 језика)
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Eastern Malayo-Polynesian”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
- ^ Blust, Robert (1993). „Central and Central-Eastern Malayo-Polynesian”. Oceanic Linguistics. 32 (2): 241—293. JSTOR 3623195. doi:10.2307/3623195.
- ^ Ross, Malcolm (2005), "Some current issues in Austronesian linguistics", in D.T. Tryon, ed., Comparative Austronesian Dictionary, 1, 45–120. Berlin: Mouton de Gruyter.