КАМС 30

Камс 30Е / CAMS 30E

Хидроавион Камс 30Е
Опште
Намена хидроплан за обуку
Посада 2
Произвођач  Француска C.A.M.S Pariz
Први лет 1923.
Почетак производње 1924. год
Димензије
Дужина 9,38 m
Размах крила горње 12,40; доње 12,40 m
Висина 3,12 m
Површина крила 43,00 m²
Маса
Празан 850 kg
Нормална полетна 1.270 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 × Hispano-Suiza 8Aa
Снага 1 x 110 kW
Перформансе
Макс. брзина на H=0 150 km/h
Долет 400 km
Плафон лета 3.000 m
Брзина пењања 156 m/min

Камс 30 (фр. CAMS 30) је двокрилни двоседи хидроавион у облику чамца намењен за (почетну) основну летачку обуку хидропилота,

CAMS 30T

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Пројектант овог авиона је био инж. Рудолф Конфленти творац многих сличних хидроавиона фирме “Савоја”. Прототип је изложен децембра 1922. на париском Аеронаутичком салону. Фабричка испитивања прототипа у лету су обављена на Сени од јануара до марта 1923. године након чега је прототип послат у Сан Рафаел (Saint-Raphaël) на званична испитивања. У фебруару 1924. године приказан је представницима француске морнарице и ваздухопловства, а такође и већем броју страних делегата. Француска Ратна Морнарица је наручила 20 примерака хидроавиона CAMS 30Е који су коришћени у пилотској школи у Берре.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

КАМС 30 је хидроавион у облику чамца, мешовите конструкције, претежно од дрвета и платна. Производио се у Француској у фабрици CAMS (Chantiers Aéro-Maritimes de la Seine) из Париза почетком 1920их. Погонио га је мотор Hispano-Suiza 8Aa снаге 110 kW са потисном дрвеном елисом фиксног корака.

Варијанте авиона Камс 30

[уреди | уреди извор]
  • Камс 30Е - са мотором Hispano-Suiza 8Aa снаге 110 kW
  • Камс 30Т - са мотором Hispano-Suiza 8Ab снаге 132 kW

Земље које су користиле хидроавион Камс 30Е

[уреди | уреди извор]

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

У току 1924. године, поред Француске која је купила 20 примерака, хидроавионе Камс 30Е купиле су Краљевина СХС и Пољска. Југославија је купила 6 а Пољска 4 апарата.

У Француској овај авион је пратио пех, у првих пет месеци на неким од ових авиона су попуцале затеге а два авиона ју имала удес па су због тога авиони приземљени. После окончане истраге, 14 преосталих хидроавиона Камс 30Е је преправљено. Ипак, већ до краја 1924. године замењени су, ужурбано, хидроавионима Ф. Б. А. 17ХЕ2. Разлог овако брзе замене, поред споменутих удеса, је био што је CAMS био опасан при малим брзинама а имао је и тешке команде за школски хидроавион. Из тог првог модела је касније развијена велика фамилија успешних летећих чамаца Камс.

Коришћење авиона Камс 30Е у Југославији

[уреди | уреди извор]

Пет хидроавиона CAMS 30Е је уведено крајем 1924. године у службу Поморског Ваздухопловства Краљњвине Југославије (ПВКЈ), практично истовремено са првим домаћим хидроавионима Икарус Шм. Шести примерак је стигао почетком 1925. године.

Команда ПВКЈ је наменски наручила Камс-ове да би хидропилоти могли да изводе летове на 5000 метара у одређеном трајању, што је био услов за стицање звања дипломираног војног хидропилота. Међутим, показало се да Камс-ови нису дорасли овом задатку јер су имали лошије карактеристике од оних наведених у спецификацији фабрике. У служби ПВКЈ су се задржали до 1931. године.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Димитријевић, Бојан; Миладиновић П., Мицевски М. (2012). Краљевско ваздухопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
  • Isaić, Vladimir; Danijel Frka , Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. 2010. ISBN 978-953-97564-6-6.
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Ђокић, Небојша; Радовановић, Радован (2017). „СТВАРАЊЕ ВАЗДУХОПЛОВСТВА КРАЉЕВИНЕ СХС И ФОРМИРАЊЕ РАТНЕ ДОКТРИНЕ”. Записи (на језику: (језик: српски)). Пожаревац: Историјски Архив Пожаревца. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]