Камендол

Камендол
Камендол, центар
Административни подаци
Држава	Србија
Град	Београд
Општина	Гроцка
Становништво
— 2022.	795
Географске карактеристике
Координате	44° 36′ 25″ С; 20° 45′ 01″ И / 44.607° С; 20.750333° И / 44.607; 20.750333
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Камендол Камендол на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Камендол је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2022. било је 795 становника.

Историја

Камендол је старије насеље. По предању село је добило прве становнике крајем 17. века, а прве куће су билае око изворишта потока Камендола, одакле се село постепено ширило низ поток. Прича се, да су се некада, када овде није било насеља, већ густе шуме, срели на путу двоји сватови, на месту где је кућа Милојка Петронијевића, па како се нису једни другима хтели склонити с пута, потуку се и изгину. На месту погибије камен, и како је камен био у долу-долини, то се по овоме и место назове Камендо (Камендол).

Први досељеници били су неки Видосав, Сима и Липша. Од Видосава су данашњи Видосављевићи (Брзаци) Они причају да је њихов предак Видосав дошао из Васојевића у Студеницу, а из Студенице у Камендо. Андријевићи (Рашићи) су потомци неког Симе који је старином из Корита, одакле је дошао у Студеницу, где са породицом задржао кратко време. Сима је са калуђерима носио ћивот Светог Краља и са њима је дошао у манастир Рајиновац. Ђорђевићи су пореклом из околине Вишњице крај Дунава и презивали су се Гавриловић. Пошто су учеставали 1739. године у борбама против Турака, по пропасти аустријских снага и поновном доласку турских власти, у страху од одмазде, мењају презиме у Ђорђевић и селе се у Камендол.

По арачким списковима Камендо је имао 1818. године и 1822. г. 12 кућа Године 1846. село је имало 29 кућа а по попису из 1921. године у селу су биле 162 куће са 1166 становника. (подаци крајем 1921. године).^[1][2]

Демографија

У насељу Камендол живи 862 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (42,0 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 307 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,48.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3] Година Становника 1948. 1.563 1953. 1.619 1961. 1.627 1971. 1.486 1981. 1.343 1991. 1.372 1.243 2002. 1.067 1.213

Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби			1.050	98,40%
Македонци			2	0,18%
Хрвати			1	0,09%
непознато			13	1,21%

Становништво према полу и старости^[5]

	м			ж
?	0			2
80+	12			12
75—79	27			37
70—74	46			40
65—69	34			40
60—64	26			38
55—59	25			24
50—54	32			29
45—49	44			42
40—44	48			37
35—39	21			38
30—34	25			25
25—29	32			23
20—24	34			40
15—19	35			39
10—14	29			32
5—9	25			22
0—4	29			23
Просек :	42,0			43,3

Домаћинства

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 301 330 354 370 343 337 307

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 63 63 39 40 44 35 19 1 1 2 3,48

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	441	102	286	35	18	0
Женски	466	74	292	92	8	0
УКУПНО	907	176	578	127	26	0

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	256	172	0	0	20
Женски	179	128	0	1	10
УКУПНО	435	300	0	1	30
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	8	9	0	23
Женски	1	1	11	0	0
УКУПНО	5	9	20	0	23
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	6	7	2	3
Женски	0	2	0	5	20
УКУПНО	0	8	7	7	23
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	0

Референце

1. Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице. „Летописа“ општине села Камендола, Бр.302.
2. Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.
3. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
4. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
5. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)