Карл Рабл

Карл Рабл
Карл Рабл
Лични подаци
Датум рођења(1853-05-02)2. мај 1853.
Место рођењаВелс, Хабсбуршка Монархија
Датум смрти24. децембар 1917.(1917-12-24) (64 год.)
Место смртиЛајпциг, Немачко царство
Пребивалиште Немачка
НационалностАустријанац
Научни рад
ПољеЕмбриологија, Хистологија
ИнституцијаМедицински факултет у Бечу

Карл Рабл (нем. Carl Rabl; Велс, 2. мај 1853 — Лајпциг, 24. децембар 1917) је био аустријски лекар и анатом. Карл Рабл је дао значајан допринос изучавању морфологије, упоредне ембриологије, и развојне историје, али је његов допринос најзначајнија у изучавању теорије о развоју хромозома. Рабл је први приказао теорију о континуитету хромозома током ћелијске поделе.

Живот и дело

[уреди | уреди извор]

Карл Рабл је рођен 2. маја 1853. у граду Велсу у Аустрији. Отац му је био аустријски лекар и анатом који га је предодредио да студира медицину. Већ док је похађао гимназије у Капруну, Рабл је показао интересовање за изучавање историју природе и зато је одлучио да студира у Јени код зоолога, лекара, и еволуционисте Ернста Хекела, познатог заговорника теорије о еволуцији Чарлса Дарвина.

Међутим, уместо одласка у Јену, он је прве две године студирао медицину у Бечу од 1871. до 1873. када се сели на на Универзитет у Лајпциг да учи и ради код зоолога Карла Георга Фридриха Рудолфа Леуцкарта (1823 — 1898). Од 1874. до 1875. Рабл је студирао у Јени код Хакела, који је на њега имао јак утицај, а временом је постао његов пријатељ и кореспондент.

Године 1875. Рабел пада под утицај другог великог учитеља, физиолога Ернста Бруцкеа (1819 — 1892). И док је Хекел био ентузијаста са јаком тенденцијом теоретисања, Бруцке је инсистирао на изузетно пажљивом посматрању, хистолошким студијама и чврсто је стављао у први план чињенице а на теорију.

Још као студенат код Хекела, Рабл је почео истраживања о начину формирање слојева клице младих ембриона. На основу бројних истраживања Рабл је дошао до закључка да је процес деобе ћелије прецизно утврђен, и да у ембриолошком развоју постоје механизми који унапред одређују коначни положај сваке ћелије у организму. Захваљујући овим истраживањима, која је он касније наставио, Рабл је дао значајан допринос истраживању функција ћелије као и теорији оплодње, гастролутације (којом се од једнослојне бластуле образује прво двослојна, а затим и трослојна гаструла) и формирању клициних листова (слојева ћелија који се образују за време гаструлације). Он је први који је поставио теорију о константности хромозома.

Рабл је 1882. је дипломирао медицину на Универзитету у Бечу да би нешто касније постао први просектор на анатомском институту и помоћник Карла Лангера (1819 — 1887). Хабилитирао се из анатомије 1883, а након две године, 1885. постао је и ванредни професор.

Између 1902. и 1910. Рабл је три пута предлаган од старне Hans von Chiari-ја за доделу Нобелову награду у области медицине, али му ова награда никада није додељена.[1] Рабл је такође био почасни Члана Универзитета у Прагу (нем. Prager Universitäts-Sängerschaft "Barden").

Библиографија

[уреди | уреди извор]
  • Über Zelltheilung. In: Morphologisches Jahrbuch. Band 10, 1885 Digitalisat Архивирано на сајту Wayback Machine (18. јул 2011)
  • Theorie des Mesoderms, 1897
  • Über den Bau und die Entwicklung der Linse, 1900
  • Die Entwicklung des Gesichts, Band 1, 1906
  • Geschichte der Anatomie an der Universität Leipzig. Barth, Leipzig 1909

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ E. Guggenberger: Oberösterreichische Ärztechronik, 1962

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Carl Rabl на whonamedit.com
  • M. Jantsch: Rabl Karl. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 8, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien. 1983. ISBN 978-3-7001-0187-1. стр. 361..
  • Christa Riedl-Dorn: Rabl, Carl. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 21, Duncker & Humblot, Berlin 2003, S. 73 f.