Карол Бефа

Карол Бефа
Лични подаци
Датум рођења(1973-10-27)27. октобар 1973. (51 год.)
Место рођењаПариз, Француска
Композиторски рад
ЖанрКласична музика
Инструментиклавир

Карол Бефа (фр. Karol Beffa; 27. октобар 1973) — француско-швајцарски композитор, пијаниста и музиколог.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Од детињства се бавио музиком свиравши клавир и саксофон.[1] Такође се бавио и глумом, а једна од најзапаженијих улога му је била осмогодишњи Моцарт у мини-серијалу Моцарт из 1982. године.[2] Студирао је ЕНС и ЕНСАЕ.

Наступао је на многим фестивалима, укључујући и Пресанс 2002. године када је постао најмлађи француски композитор који је учествовао на овој манифестацији. Био је професор на Универзитетима Париз-Сорбона (1998—2003), Француској политехничкој школи (2003—2009) и ЕНС-у (од 2004).

Сарађивао је са многим познатим писцима и глумцима међу којима су Мајкл Лонсдејл, Тони Морисон и Данијел Пенак.

Дискографија

[уреди | уреди извор]

Као извођач

[уреди | уреди извор]
  • 2008: Improvisations
  • 2008: Masques
  • 2011: Songs
  • 2013: Bach transcriptions
  • 2013: Alcools
  • 2014: Miroir(s)
  • 2015: Libres
  • 2015: Into the Dark
  • 2016: Tous en cœur
  • 2016: Blow Up, musique de chambre avec vents
  • 2017: Le Roi qui n'aimait pas la musique
  • 2018: En Blanc et Noir
  • 2019: De l'autre côté du miroir
  • 2020: Tohu Bohu, Blow in
  • 2020: Talisman, Destroy

Као композитор

[уреди | уреди извор]
  • 2005: Inventions : Masques I et II
  • 2006: Dutilleux : Sonate – Beffa : 6 études, Voyelles
  • 2006: Debussy en miroir : Trois Études
  • 2006: Tenebrae  : Metropolis
  • 2008: Masques : Les ombres qui passent, Mirages, Supplique, Manhattan, Masques 1 & 2, Milonga
  • 2008: Duo Romain Leleu et Julien Le Pape : Subway
  • 2008: Après une lecture de Bach...
  • 2008: Anneleen Lenaerts : Éloge de l’ombre
  • 2009: Bachianas et transcriptions : Erbarme dich
  • 2010: Fantasy : Buenos Aires
  • 2012: L’œil du Loup
  • 2013: Ground IV : Feux d’artifice
  • 2014: Miroir(s) : Chinatown
  • 2014: [R]évolution : Suite pour piano
  • 2014: Saxophone Conversations : Obsession
  • 2015: Trumpet concertos : Concerto pour trompette et cordes
  • 2015: French touch : Five o'clock
  • 2015: Into the Dark : Concerto pour alto, Concerto pour harpe, Dark, Nuit obscure, Dédale
  • 2016: Blow Up, musique de chambre avec vents, : Blow up, Éloge de l'ombre, Paysages d'ombres, Subway, Concerto pour trompette, Feux d'artifice
  • 2017: Itinérances musicales : Concerto pour trompette
  • 2017: Pulse : Les Météores
  • 2017: Le Roi qui n'aimait pas la musique
  • 2017: The World's best loved classical piano pieces
  • 2018: Crime : Fireworks
  • 2018: Couleurs d'Amérique : Buenos Aires
  • 2018: Les Doudous lyriques : Dans le labyrinthe, L'Enfant dort
  • 2018: Douze Etudes
  • 2019: Les Maîtres Sorciers
  • 2019: A Kind of Wind, Obsession
  • 2020: Tohu Bohu, Blow in
  • 2020: Soleil noir
  • 2020: Talisman, Les Ruines circulaires, Talisman

Библиографија

[уреди | уреди извор]

Награде

[уреди | уреди извор]
  • 2013, 2018: Композитор године — Победници класичне музике
  • 2016: Гран при композитора[5]
  • 2017: САЦЕМ-ов Гран при[6]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Karol Beffa, “Janus” de la musique”. I K O N E S S (на језику: енглески). 10. 11. 2015. 
  2. ^ „Mozart (TV Mini-Series 1982)”. IMDb. 
  3. ^ „ПУБЛИКА ЈЕ ЈЕДИНИ СУДИЈА!“ - Карол Бефа”. www.cebef.rs (на језику: српски). 
  4. ^ „Промоција издања „Иза кулиса стваралаштва“ и концерт Карола Бефе на Коларцу”. ЕЛЕМЕНТАРИЈУМ. 
  5. ^ „Le Grand Prix lycéen des compositeurs récompense Karol Beffa”. France Musique (на језику: француски). 17. 3. 2016. 
  6. ^ „Composer Karol Beffa Honoured with the Grand Prix SACEM for symphonic music”. Pizzicato (на језику: француски). 18. 10. 2017. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]