Клима Србије је између континенталне климе на северу, са хладним зимама и врућим, влажним летима са добро дистрибуираним кишницама и јадранске климе на југу са врућим, сувим летима и јесенима и рангира дневне просечне релативно хладне зиме са тешким унутрашњим снежним падавинама. Разлике у надморској висини, близина Јадранском мору и великим речним сливовима, као и изложеност ветру оправдају климатске разлике.[1]
Северна Србија поседује типичну континенталну климу, са ваздушним масама из северне и западне Европе које обликују њен климатски профил. Јужна и југозападна Србија подлеже средоземним утицајима. Међутим, Динарски Алпи и други планински венци доприносе хлађењу већине топлих ваздушних маса. Зиме су прилично оштре у Рашки (региону) због планина које окружују висораван.[2] Средоземне микрорегије постоје широм јужне Србије,[3] на Златибору[4] и у Пчињском округу око долине и реке Пчиња.[5] Просечна годишња температура ваздуха за период између 1961—1990. за област са надморском висином до 300 m (984 ft) је 10,9 °C (51,6 °F). Површине на надморској висини од 300—500 m (984—1.640 ft) имају просечну годишњу температуру од око 10,0 °C (50,0 °F), а на преко 1.000 m (3.281 ft) надморске висине око 6,0 °C (42,8 °F).[6] Најнижа забележена температура у Србији била је −39,5 °C (−39,1 °F) (13. јануар 1985, Карајукића Бунари на Пештери), а највиша је била 44,9 °C (112,8 °F) (24. јул 2007, Смедеревска Паланка).[6]
.svg){kind=small}