Део серије о |
Новим демократама |
---|
Клинтонизам се односи на политичку и економску политику Била и Хилари Клинтон, као и на еру његовог председавања Сједињеним Америчким Државама.
Савет демократског руководства, естаблишмент продемократске странке, тврди да се Клинтонизам „залаже за економски раст и једнаке могућности; за фискалну одговорност; за рад, а не социјалну сигурност; за спречавање криминала и кажњавање криминалаца; и за небирократску, оснажујућу владу“ и даље каже да су „ове политике кључне за успехе на почетку 21. века“.[1]
С друге стране, неки критичари Клинтонове повезују клинтонизам са „мажењем великог новца (осим оружја и дувана), финансијским скандалима, победом по сваку цену, превртањем и преварењем“.[2]
Клинтонизам се односи на центристичко или неолиберално крило Демократске странке Сједињених Америчких Држава у чијем центру су бивши председник Бил Клинтон и његова супруга, бивша прва дама, сенатор, државни секретар и кандидаткиња демократа 2016. Хилари Клинтон, како у време када су били на функцији, тако и касније. Такође се сматра да обухвата многе друге истакнуте људе, укључујући консултанта за кампању Дика Мориса, новинара Сиднија Блументала, председника Демократског националног комитета Стивена Гросмана, политичара и гувернера Била Ричардсона, секретара за становање и урбани развој Хенрија Киснероса, секретара Министарства финансија Роберта Рубина и секретара државе Мадлен Олбрајт.
Док се примарна квалификација усклађује са или је део унутрашњег круга повезаног са Клинтоновима, може се рећи да идеологија у ширем смислу фаворизује одређене политике:
Идеологија се понекад сматра делом Трећег пута, бренда политике за који се каже да укључује (у то време или после) нове лабуристе премијера Уједињеног Краљевства Тонија Блера, Либералну партију Канаде и Социјалдемократску партију Немачке под канцеларом Герхардом Шредером. Према Ванити Феру, Клинтонизам је у основи „заснован на креду бејби бумера да заиста можете имати све“.[3]