Консолидација меморије

Консолидација је процес постепеног учвршћивања знања и формирања трајније репрезентације у мозгу отпорне на ометање (интерференце) од стране других информација^[1].

Консолидациони процес одиграва се на два нивоа^[2]:

брза синаптичка консолидација, дешава се у целом нервном систему;
спора системска консолидација, одиграва се у хипокампусу и односи се на декларативну меморију. Претпоставља се да у периоду од око годину дана хипокампус утврђује консолидацију шаљући сигнале ка неокортексним неуронима.

Додавање нове меморије неокортексу одмах након иницијације пореметило би већ ускладиштену меморију и довело до феномена катастрофичне интерференце^[3]. Због тога хипокампус учи брзо и затим интегрише информацију постепено тако да омогући ефикасно учење без поремећаја постојећих меморијских структура.

Референце

^ Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. . 2017. ISBN 978-86-6203-098-6. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Dudai, Y. (2004). The neurobiology of consolidations, or, how stable is the engram? Annu Rev Psychol, 55, 51-86.
^ McClelland, J. L.; McNaughton, B. L.; O'Reilly, R. C. (1995). „Why there are complementary learning systems in the hippocampus and neocortex: insights from the successes and failures of connectionist models of learning and memory”. Psychol Rev. 102 (3): 419—457. PMID 7624455. S2CID 2832081. doi:10.1037/0033-295X.102.3.419.

Литература

Carr, M. F.; Jadhav, S. P.; Frank, L. M. (2011). „Hippocampal replay in the awake state: A potential substrate for memory consolidation and retrieval”. Nature Neuroscience. 14 (2): 147—153. PMC 3215304 . PMID 21270783. doi:10.1038/nn.2732.
Tse, D.; Langston, R. F.; Kakeyama, M.; Bethus, I.; Spooner, P. A.; Wood, E. R.; Witter, M. P.; Morris, R. G. M. (2007). „Schemas and Memory Consolidation”. Science. 316 (5821): 76—82. Bibcode:2007Sci...316...76T. PMID 17412951. doi:10.1126/science.1135935.
Wamsley, E. J.; Tucker, M.; Payne, J. D.; Benavides, J. A.; Stickgold, R. (2010). „Dreaming of a Learning Task is Associated with Enhanced Sleep-Dependent Memory Consolidation”. Current Biology. 20 (9): 850—855. PMC 2869395 . PMID 20417102. doi:10.1016/j.cub.2010.03.027.
McGaugh, J. L. (2002). „Memory consolidation and the amygdala: A systems perspective”. Trends in Neurosciences. 25 (9): 456—461. PMID 12183206. S2CID 32408870. doi:10.1016/S0166-2236(02)02211-7.
McIntyre, C. K.; Power, A. N. E.; Roozendaal, B.; McGaugh, J. L. (2006). „Role of the Basolateral Amygdala in Memory Consolidation”. Annals of the New York Academy of Sciences. 985: 273—293. PMID 12724165. S2CID 9879141. doi:10.1111/j.1749-6632.2003.tb07088.x.
Nadel, L; Samsonovich, A; Ryan, L; Moscovitch, M (2000). „Multiple trace theory of human memory: Computational, neuroimaging, and neuropsychological results”. Hippocampus. 10 (4): 352—68. CiteSeerX 10.1.1.90.9696 . PMID 10985275. S2CID 16979212. doi:10.1002/1098-1063(2000)10:4<352::AID-HIPO2>3.0.CO;2-D.

[1] Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. . 2017. ISBN 978-86-6203-098-6. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[2] Dudai, Y. (2004). The neurobiology of consolidations, or, how stable is the engram? Annu Rev Psychol, 55, 51-86.

[3] McClelland, J. L.; McNaughton, B. L.; O'Reilly, R. C. (1995). „Why there are complementary learning systems in the hippocampus and neocortex: insights from the successes and failures of connectionist models of learning and memory”. Psychol Rev. 102 (3): 419—457. PMID 7624455. S2CID 2832081. doi:10.1037/0033-295X.102.3.419.

[1]

[2]

[3]