| SS7 протокол према OSI слоју | |
| Апликациони | INAP, MAP, IS-41... TCAP, CAP, ISUP, ... |
|---|---|
| Мрежни | MTP ниво 3 + SCCP |
| Везни | MTP ниво 2 |
| Физички | MTP ниво 1 |
Контролни дио сигнализационе везе (енгл. Signalling Connection Control Part—SCCP)[1][2] је протокол слој мреже[3] који пружа могућност проширеног усмеравања, контролу тока, сегментације, везе-оријентисања и исправљање грешке у Сигнализацијском систему 7 телекомуникационе мреже. SCCP се ослања на услуге MTP-а за основно усмеравање (рутирање) и откривање грешке.
Организација ITU-T је дефинисала основну SCCP спецификацију, у препорукама Q.711 до Q.714, са додатним информацијама дане извођачима у Q.715 и Q.716.[4] Међутим, постоје регијске варијације дефинисане од стране домаћих организација за стандардизације. У Сједињеним Америчким Државама, ANSI објављује своје измене према Q.713 као ANSI T1.112. Јапанска организација TTC објављује их као JT-Q.711 до JT-Q.714, и Европски ETSI објављује ETSI EN 300-009-1. Обе организације документују своје промене за ITU-T спецификацију.
Иако MTP омогућава способности рутирања на основи Код тачке. SCCP омогућава рутирање користећи Код тачке и Подсуставни број или Глобални Наслов.
Код тачке се користи као адреса за одређени чвор у мрежи, а Подсуставни број адресира специфичне апликације доступне на тај чвор. SCCP користи процес који се зове Превод глобалног наслова (енгл. Global Title Translation) да би се утврдио Код тачке из Глобалног наслова како би се упутио MTP, где се рутирају поруке.
SCCP поруке садрже параметре који описују врсту адресирање које се користи, и како би се требало да се рутира порука:
SCCP има 5 класа протокола у својим апликацијама:
Протоколи беспојне класе обезбеђују потребан капацитет за пренос једне Јединице података сервиса мреже (NSDU) у пољу „податак“ XUDT, LUDT или UDT поруке. Када једна беспојна порука није довољна да пренесе корисничке податке садржаних у једној NSDU, функција сегментације и поновог састављања за протоколне класе 0 и 1 је пружена. У овој случају, SCCP у почетном чвору или у преносном (релејном) чвору омогућава сегментацију информације у више сегмената прије шаљења у пољу „податак“ XUDT-а (или мрежног избора LUDT-а) поруке. Код чвора дестинације, NSDU је поново састављен.
Спојно оријентисане протокол класе (класе 2 и 3) обезбеђују средства за постављање сигнализацијских споја у циљу размјене низ сродних NSDU-а. Спојно оријентисане протокол класе дају могућности сегментације и поновог састављања. Ако је NSDU дужа од 255 октета, раздвојена је у више сегмента у почетном чвору, прије преноса у пољу „податак“ DT порука. Сваки сегмент је мањи од или једнак 255 октета. На чвору дестинације, NSDU је поново састављен.[5]
Протокол класа SCCP Класа 0 је најпростији протокол од SCCP протокол класа. Јединице података сервиса мреже (NSDU) пошаљени од стране виших слојева на SCCP-у у почетном чвору су достављене од стране SCCP-а на вишим слојевима у дестинацијском чвору. Они се преносе независно један од другог. Дакле, они могу бити испоручени до SCCP корисника ван секвенције. Дакле, ова протокол класа одговара чистој беспојној услуги мреже. Као беспојни протокол, никаква беза је успостављена веза између пошаљиоца и пријемника.
SCCP Класа 1 гради на способности Класе 0, са додатком параметра за контролу секвенце у NSDU која омогућава SCCP Кориснику да упути SCCP да дан проток порука се треба испоручити у низу (секвенцу). Дакле, Протокол Класа 1 одговара на побољшан беспојан протокол уз гаранције секвентног достава.
SCCP Класа 2 даје могућност Класе 1, али такође дозвољава да ентитет успостави двосмерни дијалог са другим ентитетом користећи SCCP
Услуга Класа 3 гради на Класи 2, али дозвољава за хитне поруке да се шаљу и примају, и да се грешке у секвенцији (састављању сегмената) да се открију и да SCCP поново започне спој ако се ово догоди.
У SIGTRAN збирки протокола, има две главне методе преносења SCCP апликације преко мреже Интернет протокола: SCCP може се пренијети индиректно користећи протокол MTP слој 3 Корисничка адаптација (M3UA), протокол који даје подршку корисницима MTP-3—укључујући SCCP. Алтернативно, SCCP апликације могу деловати директно преко SCCP Корисничка адаптација протокол (SUA) које је облик изменутог SCCP-а намењен специфично за коришћене у IP мрежи.
ITU-T такође обезбеђује за пренос SCCP корисника преко Интернет протокола користећи услугу Општег сигнализацијског превоза (енгл. Generic Signalling Transport) прописана у Q.2150.0, претварач сигнализацијског превоза (енгл. signalling transport converter) за SCTP прописан у Q.2150.3 и специјални Превозно-независан контролни дио сигнализационе везе (енгл. Transport-Independent Signalling Connection Control Part) (TI-SCCP) прописан у T-REC-Q.2220. TI-SCCP такође се може користити са Општим сигнализацијским превозом подешен за MTP3 и MTP3b као што је описан у Q.2150.1, или подешен за SSCOP или SSCOPMCE као што је описано у Q.2150.2.