Криминал у Србији

Полицијски аутомобил српске полиције.

Против криминала у Србији боре се српска полиција и друге владине агенције.

Злочин по врсти

[уреди | уреди извор]

Убиство

[уреди | уреди извор]

Србија је 2012. имала стопу убистава од 1,2 на 100.000 становника. [1] У Србији је 2012. године било укупно 111 убистава. [1]

Организовани криминал

[уреди | уреди извор]

Српски организовани криминал представљају различите криминалне организације са седиштем у Србији или оне које су састављене од етничких Срба. Српски криминалци су активни у земљама Европске уније. Организације су првенствено укључене у шверц, трговину оружјем, трговину дрогом, рекет за заштиту, илегално коцкање, крађу накита и драгуља, посао телохранитеља и наручено убиство. Мафија је састављена од неколико великих организованих група, које заузврат имају шире мреже широм првенствено Европе.

Југословенски ратови су подстакли криминалце на тражење „излаза“ из економске катастрофе током међународних санкција Србији. Српски злочинци су регрутовани у државне снаге, а запажен пример је Легија, командант Арканових тигрова који су после рата преименовани у ЈСО, који је наводно планирао убиство премијера Зорана Ђинђића. [2]

Корупција

[уреди | уреди извор]

Анкетирани становници Србије сматрају да је ниво корупције висок, а поверење јавности у кључне институције и даље је ниско. [3]

Јавне набавке, процеси запошљавања у јавној управи, рударство и железнички послови су сектори са озбиљним проблемом сукоба интереса. [4] Европска комисија је изразила забринутост због сектора правосуђа, полиције, здравства и образовања у Србији који су посебно осетљиви на корупцију. [5] Транспарентност Србија је у септембру 2016. проценила да најмање 374.000 случајева „ситне корупције“ у јавним службама остане неоткривено сваке године. [6]


Лажне дојаве о бомбама

[уреди | уреди извор]

Лажне претње бомбом су релативно честе у Србији. Будући да полиција на сваку претњу бомбом реагује тако што претражује читаве зграде у потрази за могућом бомбом, [7] најчешће мете су школе [7] у којима ће ђаци телефонирати у претњи како би одложили тестове, и судови [8] када зову људи који мисле да ће изгубити случај. Због лажних претњи бомбом, зграда Вишег суда у Београду је 2008. морала да буде евакуисана више од 70 пута. [8]

Мање уобичајене мете укључују оне различите као што су београдски ватрогасни штаб, [9] стамбена зграда [10] или народна библиотека Краљево. [11]

Учесталост лажних претњи бомбама смањена је 2009. године, након што је нови закон одредио оштрије, утростручене казне. [12]

Динамика криминала

[уреди | уреди извор]

Српски органи за спровођење закона дали су приоритет борби против трговине дрогом, тероризма и организованог криминала током касних 2000-их. [13]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Global Study on Homicide. United Nations Office on Drugs and Crime, 2013.
  2. ^ Organized Crime in the Western Balkans
  3. ^ „The Global Integrity Report 2011– Serbia”. Global Integrity. Архивирано из оригинала 30. 4. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2014. 
  4. ^ „The Global Integrity Report 2011– Serbia”. Global Integrity. Архивирано из оригинала 30. 4. 2013. г. Приступљено 22. 4. 2014. 
  5. ^ „SERBIA 2013 PROGRESS REPORT” (PDF). European Commission. Приступљено 22. 4. 2014. 
  6. ^ Transparency Serbia's Press Issue on GCB 2015. „Unreported corruption is the biggest problem, measures of the state so far without success”. Transparentnost.org.rs. Приступљено 1. 11. 2016. 
  7. ^ а б Vasiljević, B (29. 2. 2008). „Лажне "бомбашке" узбуне – опасне игре малолетника”. Politika. Belgrade. Приступљено 24. 12. 2014. [мртва веза]
  8. ^ а б Tanjug (26. 9. 2014). „Поново лажна дојава о бомби у Палати правде”. Politika. Belgrade. Приступљено 24. 12. 2014. [мртва веза]
  9. ^ T.M:S. (11. 12. 2014). „Lažna dojava o bombi u sedištu Vatrogasne brigade u Beogradu”. Blic. Belgrade. Приступљено 24. 12. 2014. 
  10. ^ Vasiljević, B. (24. 5. 2011). „Закон прекида бомбашку "телефонијаду"”. Politika. Belgrade. Приступљено 24. 12. 2014. [мртва веза]
  11. ^ Tanjug (8. 11. 2011). „Kraljevo: Lažna dojava o bombi u Narodnoj biblioteci”. Večernje novosti. Belgrade. Приступљено 24. 12. 2014. 
  12. ^ Vasiljević, B. (24. 5. 2011). „Закон прекида бомбашку "телефонијаду"”. Politika. Belgrade. Приступљено 24. 12. 2014. [мртва веза]
  13. ^ „UN official welcomes Serbia\'s efforts to fight crime :: EMG :: Business news from Serbia 2010”.