Кулдоскопија је минимално инвазивна ендоскопска дијагностичка и терапијска хируршка метода, уз помоћ које се поред инспекције могу обавите и већи оперативни захвати на органима карличне дупље, кроз отвор на вагини начињен колпоцелиотомијом. [1][2][3][4]
Више од 100 година изводи се трансвагинална ендоскопија, касније позната као кулдоскопија, са циљем да се визуализује трбушна и карлична шупљина.[5][6][7][8][9][10]
Једно време је кулдоскопија је цветала и као дијагностички и као терапијски поступак.[11][12][13] Међутим временом се ова техника нашла на мети критике због ограничене визуелизације и ограничених оперативних способности уравнотежених са ретким, али могућим компликацијама.[14][15]
Са све већим напретком круте ендоскопске технологије, лапароскопију,[16] је брзо заменила кулдоскопију, гурајући је деценијама на ивицу нејасноћа.[17][18]
Однедавно јавља се све веће интересовање за транслуминалну ендоскопску хирургију кроз природни отвор што је резултовало преиспитивањем кулдоскопије као лакше методе за хируршке приступе.[19][20][21][22][23]
Изводи се у локалној, регионалнној или општом анестезији углавном у болничким условима
Једна од предности кулдоскопије је тај што је она мање трауматска процедура од класичне лапороскопије.[24] За ову методу користисе крути тип телескопа за визуализацију, који се у карличну дупљу уводи кроз отвор на вагини ширине 5 до 12 мм. Видни угао телескопа варира од 0 до 90 степени. За ову интервенцију пацијент може бити постављен у лежећи (литотомија) или у кољлени (колено - најнижи положај). Ради боље визуеализације врши се упумпавање гаса у трбушну дупљу.[25][26]
Изводи се у локалној, регионалнној или општом анестезији углавном у болничким условима, мада се у одређеним случајевима може извести у амбулантним условима.[27][28]
Кулдоскопија се обавља посебно конструисаним ендоскопом — кулдоскопом, са специјално конструисаном оптиком и светлошћу на врху у циљу визелног прегледа трбушне дупље.[43][44]
Кулдоскопија се обавља кроз претходно направљен рез у задњем вагиналном форниксу (удубљење иза грлића материце), кроз који се убацује колпоскоп у перитонеалну шупљину (простор унутар абдомена који садржи црева, желудац и јетру).[45][46]
По завршеном постуку иунструмент се извлаче кроз рез у вагину. Кулдоскоп се уклања, а рез на вагини се затвора.
Кулдоскопија траје око 15 до 30 минута, а жене могу да се врате кући истог дана. За опоравак је
потребно неколико дана у кучним условима. Сексуални однос се обично одлаже док се рез потпуно не залечи, што обично траје неколико недеља, без видљивих ожиљака.[47]
Флексибилна кулдоскопија, је савременији облик ове методе, која за преглед користи портове од 5 мм, који су тањи него код класичне или круте кулдоскопије. Флексибилан тип телескопа омогућава шире видно поље односно ретровизију помоћу савијањања флексибилног фибероскопа у распону од 0 до 180°.[48][49]
Ово нова, савременија процедура, има сличне индикације као код кулдоскопије.
Предност флексибилне кулдоскопије, је тај што она у току прегледа нема слепих тачака као у кулдоскопији (нпр предње стране материце).[50]
^Decker A. Cherry T.H (1944). „Culdoscopy—a new method in the diagnosis of pelvic disease—preliminary report.”. Am J Surg. 64: 40—44. doi:10.1016/S0002-9610(44)90478-2.
^Peretz, A. (1961). „Sharf M Culdoscopy in gynecologic diagnosis: a review of 404 cases of endoscopic examination.”. Am J Obstet Gynecol. 82: 582—587. doi:10.1016/0002-9378(61)90274-5.
^Cheng M.C. Khew K.S. Chen C.; et al. (1975). „Culdoscopic ligation as an outpatient procedure.”. Am J Obstet Gynecol. 122 (1): 109—112. PMID1130441. doi:10.1016/0002-9378(75)90623-7.
^Josey W.E. Thompson J.D. Telinde R.W (1957). „Ten years experience with culdoscopy: and analysis of 594 cases.”. South Med J. 50 (6): 713—719. PMID13433016. doi:10.1097/00007611-195706000-00002.
^Clyman M.J. Fiber optic cannula for the panculdoscope. Am J Obstet Gynecol. 1969; 105: 281
^Shibahara H. Shimada K. Kikuchi K.; et al. (2007). „Major complications and outcome of diagnostic and operative transvaginal hydrolaparoscopy.”. J Obstet Gynaecol Res. 33 (5): 705—709. PMID17845334. doi:10.1111/j.1447-0756.2007.00636.x.
^Tsin D.A. Colombero L.T. Mahmood D.; et al. (2001). „Operative culdolaparoscopy: a new approach combining operative culdoscopy and minilaparoscopy.”. J Am Assoc Gynecol Laparosc. 8 (3): 438—441. PMID11509789. doi:10.1016/S1074-3804(05)60346-5.
^Tsin D.A. Sequeria R.J. Giannikas G (2003). „Culdolaparoscopic cholecystectomy during vaginal hysterectomy.”. J Soc Laparoendosc Surg. 7: 171—172.
^Gordts S. Campo R. Rombauts L. Brosens I (1998). „Transvaginal hydrolaparoscopy as an outpatient procedure for infertility investigation.”. Hum Reprod. 13 (1): 99—103. PMID9512237. doi:10.1093/humrep/13.1.99.
^Gordts S. Watrelot A. Campo R. Brosens I (2001). „Risk and outcome of bowel injury during transvaginal pelvic endoscopy.”. Fertil Steril. 76 (6): 1238—1241. PMID11730757. doi:10.1016/S0015-0282(01)02887-4.
^Tsin, D. A.; Colombero, L. T.; Mahmood, D.; Padouvas, J.; Manolas, P. (август 2001). „Operative culdolaparoscopy: A new approach combining operative culdoscopy and minilaparoscopy”. J Am Assoc Gynecol Laparosc. 8 (3): 438—41. PMID11509789. doi:10.1016/S1074-3804(05)60346-5.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Tsin, D. A.; Colombero, L. T.; Mahmood, D.; Padouvas, J.; Manolas, P. (2001). „Operative culdolaparoscopy: A new approach combining operative culdoscopy and minilaparoscopy”. J Am Assoc Gynecol Laparoscopists. 8 (3): 438—441. PMID11509789. doi:10.1016/S1074-3804(05)60346-5.
^Diamond, E. (1978). „Diagnostic culdoscopy in infertility: a study of 4,000 outpatient procedures.”. J Reprod Med. 21 (1): 23—28. PMID690993.
^Dechaud H. Ali Ahmed S.A. Aligier N.; et al. (2001). „Does transvaginal hydrolaparoscopy render standard diagnostic laparoscopy obsolete for unexplained infertility investigation?.”. Eur J Obstet Gynecol Reprod Biol. 94 (1): 97—102. PMID11134833. doi:10.1016/S0301-2115(00)00305-5.
^Cicinelli E. Matteo M. Causio F.; et al. (2001). „Tolerability of the mini-pan-endoscopic approach (transvaginal hydrolaparoscopy and minihysteroscopy) versus hysterosalpingography in an outpatient infertility investigation.”. Fertil Steril. 76 (5): 1048—1051. PMID11704133. doi:10.1016/S0015-0282(01)02856-4.
^Moore M.L. Cohen M (2001). „Diagnostic and operative transvaginal ydrolaparoscopy for infertility and pelvic pain.”. J Am Assoc Gynecol Laparosc. 8 (3): 393—397. PMID11509780. doi:10.1016/S1074-3804(05)60337-4.
^Watrelot A. Dreyfus J.M. Andine J.P (1999). „Evaluation of the performance of fertiloscopy in 160 consecutive infertile patients with no obvious pathology.”. Hum Reprod. 14 (3): 707—711. PMID10221700. doi:10.1093/humrep/14.3.707.
^Darai E. Dessolle L. Lecuru F. Soriano D (2000). „Transvaginal hydrolaparoscopy compared with laparoscopy for the evaluation of infertile women: a prospective comparative blind study.”. Hum Reprod. 15 (11): 2379—2382. PMID11056137. doi:10.1093/humrep/15.11.2379.
^Abarbanel A.R (1955). „Transvaginal pelvioscopy (peritoneoscopy); a simplified and safe technique as an office procedure.”. Am J Surg. 90 (1): 122—128. PMID14388184. doi:10.1016/0002-9610(55)90667-X.
^Tanos, V. (2004). „Transvaginal laparoscopy proposed as an investigation procedure for patients at high-risk for ovarian cancer.”. Eur J Gynaecolog Oncol. 25: 197—200.
^Gordts S. Campo R. Brosens I (2000). „Office transvaginal hydrolaparoscopy for early diagnosis of pelvic endometriosis and adhesions.”. J Am Assoc Gynecol Laparosc. 7: 45—49. doi:10.1016/S1074-3804(00)80008-0.
^Brosens I. Gordts S. Campo R (2001). „Transvaginal hydrolaparoscopy but not standard laparoscopy reveals subtle endometriotic adhesions of the ovary.”. Fertil Steril. 75 (5): 1009—1012. PMID11334917. doi:10.1016/S0015-0282(01)01702-2.
^Nezhat F. Brill A.I. Nezhat C.H. Nezhat C (1993). „Adhesion formation after endoscopic posterior colpotomy.”. J Reprod Med. 38: 534—536. PMID8410848.
^Tsin D.A. Colombero L.T. Lambeck J. Manolas P (2007). „Minilaparoscopy-assisted natural orifice surgery.”. J Soc Laparoendosc Surg. 11: 24—29.
^Marescaux J. Dallemagne B. Perretta S.; et al. (2007). „Surgery without scars: report of transluminal cholecystectomy in a human being.”. Arch Surg. 142: 823—826. PMID17875836. doi:10.1001/archsurg.142.9.823.
^Gordts S. Puttemans P. Gordts S.; et al. (2005). „Transvaginal laparoscopy.”. Best Pract Res Clin Obstet Gynaecol. 19 (5): 757—767. PMID16087405. doi:10.1016/j.bpobgyn.2005.06.005.