ЛФГ Роланд D.II

ЛФГ Роланд D.II[1]

ЛФГ Роланд D.II
Опште
Намена ловачки авион
Посада 1 члан
Земља порекла  Немачко царство
Произвођач LFG Roland Luft-Fahrzeug-Gesellschaft Berlin
Први лет 1916.
Почетак производње 1916.
Уведен у употребу 1916.
Статус неактиван
Први корисник Немачко ваздухопловство
Број примерака 300
Димензије
Дужина 6,93 m
Размах крила 8,94 m
Висина 2,95 m
Површина крила 22,80 m²
Маса
Празан 653 kg
Нормална полетна 793 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 Argus
Снага 1 x 132 kW
Перформансе
Брзина крстарења 147 km/h
Макс. брзина на H=0 169 km/h
Брзина пењања 217 m/min

ЛФГ Роланд D.II (нем. LFG Roland D.II) је немачки ловачки авион који је производила фирма Луфтфарцојг гезелшафт (нем. LFG Roland Luft-Fahrzeug-Gesellschaft Berlin). Први лет авиона је извршен 1916. године. [2]

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]
Цртеж авиона ЛФГ Роланд D.II у три пројекције
Авион ЛФГ Роланд D.II у лету

Авион ЛФГ Роланд D.II је настао усавршавањем његовог претходника D.I. Пројектанти су били инжењери Тантзен и Хофман (нем. Tantzen und Hoffmann) који су пројектовали и Роланд D.I. Због свог аеродинамичног облика, ови борбени авиони су добили име Ајкула. Први лет Роланда D.II догодио се у октобру 1916.

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Труп му је елипсастог попречног пресека, полу монокок конструкције. Труп се правио на следећи начин: Два слоја трака од шперплоче спирално су омотана у супротним смеровима преко калупа да би се формирала половина трупа трупа. Половине трупа су затим спојене у целину и залепљене, прекривене слојем платна и лакиране (импрегниране). Предњи део, у коме је био смештен мотор је био обложен алуминијумским лимом, на коме су се налазили отвори за излазак топлог ваздуха из моторског простора, а остали део трупа је био облепљен дрвеном лепенком. Труп овог авиона се истицао чистом аеродинамичном линијом. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Пилот је седео у отвореном кокпиту и био је заштићен малим ветробранским стаклом. Прегледност из пилотске кабине није била добра па су пилоти имали проблема приликом слетања.

Погонска група: Авион је био опремљен течношћу хлађеним линијским моторима, Мерцедес D.III са 117 kW (160 KS), или линијски мотор Argus As.III снаге 180 KS (132 kW). Хладњак за воду се налазио изнад горњих крила авиона. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Спој елисе и моторног вратила био је покривен металном капом у циљу смањења аеродинамичког отпора.

Крила су била дрвене конструкције пресвучена импрегнираним платном релативно танког профила. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. Крила су између себе била повезана са два пара упорница. Затезачи су били од клавирске челичне жице. Оба крила су имала облик једнокраког трапеза, благо закошена у односу на труп авиона. Доње крило је било нешто краће од горњег. Спојеви предње ивице са бочним ивица крила су полукружно изведени. Крила су се поклапала са нападним ивицама. Конструкције репних крила и вертикални стабилизатор као и кормило правца су била направљена од дрвета пресвучена платном. Хоризонтални стабилизатори су били упорницама везани за вертикални стабилизатор.

Стајни орган је био класичан фиксан са осовином, а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача.

Наоружање: Авион је био наоружан са два митраљеза, калибра 7,92 mm

Варијанте

[уреди | уреди извор]
  • D.II - верзија са мотором Mercedes D.III снаге 160 KS (117 kW).
  • D.IIa - верзија са мотором Argus As.III снаге 180 KS (132 kW).

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Направљено је око 300 авиона који су углавном кориштени на источном и солунском фронту[3]. Овај авион је био у сенци успешнијег ловца Албатрос. Због својих карактеристика, често се користио као стратешки извиђачки авион, летећи дубоко у непријатељску територију. Касније, када су савезници увели брже борбене авионе, Роланд D.II се користио као авион за блиску подршку и извиђање, полако се повлачећи из фронтовских јединица до јуна 1917. године, а затим премештајући у школе за обуку пилота.

Шест авиона D.II и шест D.III су предати Бугарима, који су их користили на солунском фронту.

Наоружање

[уреди | уреди извор]
Наоружање авиона: ЛФГ Роланд D.II
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)


Земље које су користиле овај авион

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. стр. 139. ISBN 3-89350-693-4. 
  2. ^ „LFG Roland D.II” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 16. 7. 2010. 
  3. ^ Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (на језику: (језик: немачки)). Herford: Mittler. стр. 139. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Историјски архив, Пожаревац (2005). Српска ваздухопловна команда у Пожаревцу 1915. године. Пожаревац: Историјски архив Пожаревац. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]