Лазар Добрић | |
|---|---|
| Пуно име | Лазар Добрић |
| Надимак | Лаза харамбаша |
| Датум рођења | 1755 |
| Место рођења | Сасе, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 1803 |
| Место смрти | Јагодина, Београдски пашалук |
Лазар Добрић (Лаза Харамбаша) хајдуковао је крајем XVIII и почетком XIX века на просторима Турске и Аустрије, а чета му је била састављена од Сремаца и Србијанаца. Најпознатији хајдуци у његовој чети, а затим и харамбаше, били су Станоје Главаш и Карађорђе Петровић.
Лаза је био родом из сремског села Сасе , опанчар по занимању.
Био је ухваћен од аустријских власти и он је осуђен на смрт, а затим помилован десетогодишњом робијом, али је успео да побегне из затвора у Темишвару. Потом је био неухватљив за аустријске власти, а заштиту је налазио у Београду код султановог одметника, дахије Кучук Алије. Главе му је дошао београдски везир, недалеко од Јагодине 1803.
У Новим Карловцима му је подигнут споменик 2018 године.[1]