Леополд фон Шретер | |
---|---|
![]() | |
Име по рођењу | Leopold Schrötter Ritter von Kristelli |
Датум рођења | 5. фебруар 1837. |
Место рођења | Грац, Аустријско царство |
Датум смрти | 22. април 1908.71 год.) ( |
Место смрти | Беч, Аустроугарска |
Занимање | Ларинголог |
Супруга | Елизабета Каролина Вагнер (1847–1918) |
Деца | Херман Шретер-Кристели (1870–1928) |
Родитељи | Антон Шретер фон Кристели (1800–1834) Марија Едер |
Леополд Шретер Ритер фон Кристели (нем. Leopold Schrötter Ritter von Kristelli, име се у медицинској литератури често наводи као Леополд фон Шретер; Грац, 5. фебруар 1837 – Беч, 22. април 1908) био је аустријски интерниста и ларинголог. Био је син хемичара Антона Шретера фон Кристелија и отац лекара Хермана Шретер-Кристелија (1870–1928). Његов полубрат (син његовог оца из другог брака) био је познати сликар Алфред Шретер фон Кристели (1851—1935).[1]
Леополд Шретер Ритер фон Кристели се прво школовао на Академској Гимназији у Грацу. Године 1861. докторирао је на Универзитету у Бечу, а потом је у Бечу радио као асистент-хирург код Франца Шуха (1804–1865). Од 1863. до 1869. био је помоћник Јозефа Шкоде (1805–1881). Леополд фон Шретер се хабилитирао 1867. године.[2]
После смрти Лудвига Турка (1810–1868), постављен је за шефа катедре ларингологије у Бечу, а три године касније постао је директор прве светске ларинголошке клинике у Општој болници у Бечу (АКХ). Године 1875. постао је ванредни професор ларингологије, а од 1875. до 1881. био је шеф катедре за интерну медицину. Године 1881. постављен је за Примар-арцта (примарног лекара) у Општој болници, а 1890. године именован је за професора и директора Треће медицинске клинике у Бечу.[1]
Поред стручности у области ларингологије, Шретер је упамћен по свом раду на болестима срца и плућа. Шретер се сматра пиониром респираторне ендоскопије.[3] Био је покретачка снага у изградњи Аланд Лунген-хајл-аншталт-а (плућне клинике), установе која је почела да лечи пацијенте 1898. По Шретеру и британском хирургу Џејмсу Паџету названа је Паџет-Шретерова болест. Ова болест се односи на примарну тромбозу аксиларне вене или субклавијске вене.[1]
Мајеров Лексикон из 1888. пише:
"Шретеров значај лежи у његовом донекле револуционарном раду у области болести грла и грудног коша, као и у његовим поузданим дијагнозама и изузетно успешним и вештим операцијама ларинкса. Такође ужива добро утемељену репутацију клиничког наставника".[4]
Леополд фон Шретер је умро 1908. године. Сахрањен је у Средишњем бечком гробљу (Група 14 A, Број 19).
Међу писаним радовима Леополда фон Шретера налази се и расправа о срчаним болестима која је укључена у Приручник за специјалну патологију и терапију (нем. Handbuch der speciellen Pathologie und Therapie), Хуга Вилхелма фон Цимсена. Друга запажена дела Шретера укључују: