Лонер B.I
| Лонер B.I | ||
|---|---|---|
 Авион Лонер B.I | ||
| Опште | ||
| Намена | извиђач | |
| Посада | 2 | |
| Земља порекла |  Аустроугарска
| |
| Произвођач | Jacob Lohner & Co | |
| Први лет | 1912. | |
| Почетак производње | 1912. | |
| Уведен у употребу | 1912. | |
| Повучен из употребе | 1917. (Шпанија 1919) | |
| Статус | неактиван | |
| Први корисник | KuKLFT Аустроугарско ваздухопловство | |
| Број примерака | 32 | |
| Димензије | ||
| Дужина | 8,45 m | |
| Размах крила | 13,47 / 9,00 m | |
| Висина | 3,35 m | |
| Површина крила | 40,60 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 620 kg | |
| Нормална полетна | 880 kg | |
| Погон | ||
| Клипно-елисни мотор | 1 х Austro-Daimler | |
| Снага | 1 x 66 kW | |
| Перформансе | ||
| Брзина крстарења | 120 km/h | |
| Макс. брзина на H=0 | 130 km/h | |
| Долет | 690 km | |
| Плафон лета | 4.000 m | |
| Брзина пењања | 84 m/min | |
Лонер B.I је аустроугарски двокрилни једномоторни авион са два члана посаде који се користио као извиђач и авион за обуку непосредно пре и првих година Првог светског рата.
Пројектовање и развој
[уреди | уреди извор]Авион Лонер B.I је настао побољшањем авиона Lohner "Pfeilflieger" "Aspern" (1912) који је на манифестацији "Недеља летења" у Асперну која је одржана од 23 до 30. јуна 1912. поставио 4 светска рекорда то је заинтересовало аустроугарску војску која је поручила 28 примерака овог авиона чија је побољшана варијанта испоручена под називом Лонер B.I. Побољшана верзија овог авиона у погледу бољих летних карактеристика у планинским пределима добила је ознаку B.II. Даља побољшања до коначног B.VII се углавном одвијала кроз уградњу снажнијих и бољих мотора. Ови авиони су се у војсци користили за обуку пилота и извиђања и нису били наоружани. Прва наоружана верзија овог авиона имала је ознаку C.1.
Технички опис
[уреди | уреди извор]Лонер B.I је двокрили двоседи једномоторни авион потпуно дрвене конструкције. Труп му је правоугаоног попречног пресека. Кљун авиона (моторни део) је обложен лимом, дрвеном лепенком део трупа у коме се налазе кабине за посаду, и импрегнираним платном остатак дела трупа и реп авиона. Носећа структура трупа авиона је дрвена решеткаста конструкција. Авион је најчешће био опремљен течношћу хлађеним линијским мотором са 6 цилиндара Аустро-Дајмлер, Мерцедес, Хијеро и Рап, снага од 66 до 120 kW.
Крила су била дрвене конструкције танког профила, пресвучена импрегнираним платном са две рамењаче. Крилца за управљање авионом су се налазила на горњим крилима. Крила су била стреластог облика и доста великог размаха. Оба крила су имала облик ромбоида са благо заокруженим крајевима. Доња крила су била мањих димензија од горњих крила и била су померена у односу на горње крило уназад. Крила су између себе била повезана са шест пари дрвених упорница са сваке стране. Затезачи су били од клавирске челичне жице.
Стајни трап је био класичан фиксни са два точка напред и еластичном дрљачом позади. Точкови са гумама високог притиска су били насађени на зглобну осовину. Испред точкова су се налазиле "санке" које су онемогућавале да се авион при неправилном слетању преврне на нос.
Варијанте авиона Лонер B.
[уреди | уреди извор]- B.I - Оригинални дизајн са мотором Аустро-Дајмлер снаге 66 kW.
- B.II - Варијанта B.I боље прилагођена за планинске летове.
- B.II - Производна верзија са HIERO мотором snage 63 kW (направљено 96 ком.)
- B.III - Верзија са мотором Мерцедес снаге 75 kW, или Аустро-Дајмлер 90 kW (Лонер) или са мотором Аустро-Дајмлер 75 kW (Уфаг) (30 ком.)
- B.IV - Верзија са измењеним доњим стројем и мотором Мерцедес снаге 75 kW, (направљено Лонер 9 ком., а Уфаг 8 ком.)
- B.V - Верзија са мотором Rapp снаге 100 kW, (направљено 6 ком.)
- B.VI - Слична варијанти B.V (направљено 18 ком.)
- B.VII - Ово је коначна верзија са моторима Аустро-Дајмлер снаге 110 kW или 120 kW, (направљено 73 ком.).
- C.1 - Наоружана варијанта, на основу B.VII опремљен мотором Аустро-Дајмлер 120 kW и извиђач наоружан једним митраљезом (направљено 40 ком.).
- Flecha - Лонер (Стрелка) или Барон, је варијанта Лонер Б.1 развијена у Шпанији (инж. Едуардо Баррон) 1915. Биће у служби до 1919. године.
Земље које су користиле авион
[уреди | уреди извор]
Аустроугарска (32 авиона)
Шпанија (6 авиона)
Краљевина Србија (2 авиона)
Оперативно коришћење
[уреди | уреди извор]Авион Лонер B.I је 18. јуна 1913. поставио светски рекорд у висини лета са 5010 m. Висина лета авиона је била веома значајна за Аустроугарско ваздухопловство KuKLFT с обзиром на Алпски масив који се простирао на значајном делу Аустроугарске територије.
У току Првог светског рата овај авион се користио на источном фронту у Галицији као и на балканском ратишту. За време почетних ратних операција нарочито при продору руских снага на источном фронту конзервативни Генералштаб аустроугарске војске је схватио сав значај коришћења извиђачке авијације у односу на прикупљање обавештајних података о покретима непријатељских снага помоћу коњице.
Коришћење авиона у Краљевини Србији
[уреди | уреди извор]У току ратних операција 1914 — 1915. године српска војска је заробила два авиона Лонер B.I која су припадала аустроугарском ваздухопловству KuKLFT које је оперисало на балканском ратишту. То су били ненаоружани авиони који су служили као извиђачи.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Reinhard, Keimel. Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart. AVIATIC VERLAG GmbH, Oberhaching. ISBN 978-3-925505-78-2.
- Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 399. ISBN 978-3-900310-03-5.
- Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. ISBN 978-3-8068-0391-4.
- О. Петровић; Н.Ђокић (1993). Авиони и балони Краљевине Србије. Српска авијатика 1912-1918. Музеј југословенског ваздухопловства, Београд. ISBN 978-86-901403-1-2.
- Gunston, Bill (1993). World Encyclopedia of Aircraft Manufacturers. Annapolis: Naval Institute Press.
- Grosz, Peter M. (2002). Austro-Hungarian Army Aircraft of World War One. Colorado: Flying Machine Press.
- Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
- О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930), Лет 2/2000. Београд, 2000.
- Вујовић, Војислав (1993). Српска авијатика 1912-1918. Београд: Музеј југословенског ваздухопловства. ISBN 978-86-901403-1-2.
