Малеин (византијска племићка породица)

Малеин ( грч. Μαλεΐνος ) је било презиме византијске грчке породице, први пут потврђено у 9. веку, која се уздигла међу најважније и најмоћније чланове анадолске аристократије ( динатои ) у 10. веку, дајући многе генерале византијској војсци . Након што су њено богатство и моћ постали мета византијског цара Василија II (р. 976–1025), она је опала, иако се њени чланови још увек налазе у Анадолији и на Балкану током 11. и 12. века.

Историја и чланови

[уреди | уреди извор]

Породица, грчког порекла, први пут се јавља у другој половини 9. века. Претпоставља се да презиме потиче од локације Малагине у Битинији, међутим њена главна имања и база моћи су били у теми Харсијанона у Кападокији, која се мора сматрати њеном правом домовином. [1] [2]

Први познати члан породице био је генерал Нићифор Малеин, за кога се зна само да је 866. године угушио побуну логотета тоу дромоу Симбатија, рођака недавно убијеног цезара Варде . [3] [4] Патрикије и војсковођа Евстатије Малеин, потврђен касније у веку, вероватно је био брат или син Нићифора. Евстатијев син, Еудоким, оженио се ћерком патрикија Адралеста, који је био у сродству са царем Романом I Лакапином (р. 920–944). [2] [3] [5]

Еудоким је имао седморо деце, међу којима су најистакнутији били Константин и Михаило Малеин. Константин је био генерал и дугогодишњи управник ( стратегос ) теме Кападокије средином 10. века. Са свог положаја, Константин је учествовао у неколико похода против Арапа . Михаило се у младости замонашио и постигао велику славу. Био је ментор Атанасија Атонског и духовни саветник његових сестрића, браће Нићифора Фоке (будућег цара Никифора II, р. 963–969) и Лава Фоке, рођеног од неименоване сестре, жене војсковође Варде Фокe Старији . [2] [6] [7] Лав Малеино, вероватно син Нићифора или Константина Малеина, учествовао је у биткама против Арапа у Сирији и погинуо је 953 . [8] [9] [10]

Захваљујући овим везама са растућом моћи породице Фока, до 950-их Малеини су се успоставили као једна од водећих анатолских породица и стекли огромно богатство. Према арапским изворима, једно од њихових имања протезало се непрекидно од Клаудиополиса у Битинији до реке Сангариос, покривајући око 115 квадратних километара. [2] [11] Водећи представник породице у последњем 10. веку био је Константинов син, магистрос Еустахије Малеин. Водећи генерал под царем Јованом I Цимискијем (р. 969–976) и током првих година владавине цара Василија II, учествовао је у аристократској побуни 987. коју је предводио Варда Фока Млађи . Након Фокине смрти 989. године, Малеин није био строго кажњен, већ је био затворен на својим имањима. После неколико година, цар Василије II га је преместио у Цариград и конфисковао његово богатство после Јевстатијеве смрти. [2] [12]

Малеини никада нису повратили своју бившу моћ након овог ударца. Чланови породице су још увек посведочени оловним печатима чиновника (са релативно високим титулама као што су патрикиос и проедрос ) и помињу се у књижевним или правним изворима из 11. и 12. века, који такође документују насељавање огранка породице у Македонији, већина вероватно због освајања Кападокије од стране Турака Селџука . Природа и оскудност ових референци показују ефективни губитак било какве политичке моћи од стране породице: Стефан Малеин је био земљопоседник у близини Солуна 1084. године, а други Малеин, који се побунио против цара Андроника I Комнина (р. 1183–1185) 1185., описује Никита Хонијат као ни племенитог порекла ни богатог. Породица након тога није посведочена. [2] [13]

Породица Малеин је такође посведочена у јужној Италији и посебно у Калабрији од друге половине 10. века и до 12. века, који су служили као војници, администратори или чланови цркве. Њихова веза, ако постоји, са анатолском породицом Малеина, није позната. [2] [14]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Krsmanović 2003, Chapter 2.
  2. ^ а б в г д ђ е Kazhdan & Cutler 1991, стр. 1276.
  3. ^ а б Krsmanović 2003, Chapter 3.
  4. ^ PmbZ, Nikephoros (#5332).
  5. ^ PmbZ, Eustathios Maleinos (#1788).
  6. ^ Krsmanović 2003, Chapter 4.
  7. ^ Holmes 2005, стр. 333–334.
  8. ^ Holmes 2005, стр. 334.
  9. ^ Krsmanović 2003, Auxiliary Catalogs.
  10. ^ PmbZ, Leon Maleïnos (#24509).
  11. ^ Krsmanović 2003, Chapter 1.
  12. ^ Krsmanović 2003, Chapter 5.
  13. ^ Krsmanović 2003, Chapter 7.
  14. ^ Krsmanović 2003, Chapter 8.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Cheynet, Jean-Claude (1996). Pouvoir et Contestations à Byzance (963–1210) (на језику: French). Paris: Publications de la Sorbonne. ISBN 978-2-85944-168-5. 
  • Holmes, Catherine (2005). Basil II and the Governance of Empire (976–1025). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927968-5. 
  •  
  • Krsmanović, Bojana (11. 9. 2003). „Maleinos Family”. Encyclopaedia of the Hellenic World: Asia Minor. Athens: Foundation of the Hellenic World. Архивирано из оригинала 27. 2. 2012. г. Приступљено 24. 6. 2011. 
  •  
  • Loparev, Chr. (1897). „Описание некоторых греческих Житий святых” [Description of some Greek Lives of the Saints]. Византийский временник (на језику: руски). 4: 358—363. 
  • Loparev, Chr. (1908). „Житие св. Евдокима” [Life of St. Eudokimos]. Известия Русского Археологического Института в Константинополе (на језику: руски). 13: 152—252.