Маргун Бјорнхолт

Маргун Бјорнхолт
Датум рођења(1958-10-09)9. октобар 1958. (66 год.)
Место рођењаBø i Telemark, Норвешка
Веб-сајтwww.margunnbjornholt.no

Маргун Бјорнхолт (рођена 9. октобра 1958. у Боу, Телемарк) је норвешки социолог и економиста. Она је редовни професор у Норвешком центру за студије насиља и трауматског стреса. Њен рад се заснива на родно-заснованом насиљу, миграцијама, родној једнакости, мушкарцима и маскулинитетом, студијама политике, и многим другим областима. Њен најскорији рад бави се питањима рода, насиља и моћи, укључујући сексуално и родно-засновано насиље над женским магрантима и избеглицама. Пре тога се бавила етичким банкарством, новцем и новчаним системима, и менаџментом и организацијским променама у државном сектору. Бивши је председник Норвешке асоцијације за Женска права и Норвешког женског лобија.

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Учила је политику, контемпорарну историју, регионално планирање и економију; има канд.маг. диплому са Универзитета у Тромсу (1981), мастер из студија европске економије са Европског колеџа (1982), маг.арт. из економске социологије са Универзитета у Ослу (1995), са дисертацијом из микрофинансија, етичког и безкаматног банкарства, као и докторат из родних студија са Оребро универзитета са дисертацијом "Модерни мушкарци". Дусертација, са утицајем и саветовањем од стране психолога Марго Бенгтсон , користи псохолошке и социолошке перспективе у интегративној трансмисији и социјалној промени. Постала је редовни професор из родних студија 2015 године.[1][2][3] Раније је радила у Регионалном фонду за развој, Националном институту за технологију, и као партнер у консултантској кући, промовишући регионални развој и женско предузетништво. [4][2][5] Од 1993. радила је на Пројекту за алтернативну будућност, истраживачком програму у, данас, Центру за развој и околину на Универзитету у Ослу. Од 1997. ради као истраживач у многим истраживачким институтима, укључујући Институт за истраживање рада и на Универзитету у Ослу; од 2016. је редовни професор у Норвешком центру за струдије насиља и трауматског стреса. [6]Радила је као самостални експерт за родну равноправност у Европској комисији, и била је гостујући професор на Пројекту феминизма и легалне теорије на Правном факултету у Еморију, у ГЕКСел центру за родну изврсност и у Центру за права и социјалну правду на Универзитету у Лидсу.[2][3][7] Била је члан истраживачке групе Права, појединци, култура и друштво Ане Хелум на Правном факултету Универзитета у Ослу и члан је комисије експерта за Преиспитујуће економисте у Норвешкој[8][3] Предавала је социологију и психологију на Универзитету у Ослу.

Истраживање

[уреди | уреди извор]

Њу занима истраживање следећих тема:[9][10][11][12][13][14][15][16][17][18][19][20][21].[22] родно засновано насиље, миграције, родна равноправност, мушкарци и мужевности, организације, политичке студије и многе друге теме. Објавила је чланкове у The Sociological Review, the Journal of European Social Policy, Qualitative Research, Retfærd, the Nordic Journal of Criminology, the Journal of Gender-Based Violence, Norma, Fathering, Central and Eastern European Migration Review и многим другим. Њено истраживање 90-их се фокусирало на етичко банкарство, новац и монатерни систем. Касних 90-их се фокусирала на менаџмент и организационе промене у јавном сектору. Истраживање о радном животу је довело до породично-пословних проблема и мушких студија. Од 2000. године објавила је многе чланкове на тему промена кроз време и генерације у мушким породично-пословним праксама и родним односима,, употреба социо психолошке и социолошке перспективе на међугенерацијски пренос и соционалне промене. Такође је проучавала културне адаптације и транснационалне обичаје пољских миграната у преласку у Норвешку. Била је укључена у многим пројектима у централној и јужној Европи. Од 2010. њено истраживање се фокусира на питање насиља, рода и моћи[23] . Водила је неколико истраживачких пројеката у Норвешком центру за студије насиља и трауматског стреса финансираних од министарства правде и јавне безбедности, један од таквих пројеката била је студија о насиљу између интимних партнера. Она тренутно води норвешки део истраживачког пројекта које финансира ЕУ о сексуалном и родно заснованом насљу над мигранаткињама и избеглицама, заједно са Џејн Фридман, Рут Халперин-Кадари и са истраживачима из одругих европских држава, блиског истока и канаде. Циљ овог пројекта јесте да се направе препоруке за смањење женске рањивости ка сексуалном и родно заснованом насиљу. Она је један од уредника књиге "Мушкарци, мужевност и насиље итимних партнера" заједно са Лукас Готзеном и Флоретом Бонзајер , такође књига о насиљу у блиским односима са Кристин Скјортен и другима. Друга поља истраживања укључују теорије о социјалној правди, благостању државе , људска права и феминистичка економија. Годинама сарађује са америчком правном теоретичарком Мартом Албертсон Финман у 2013. уредила је издање Retfærd-а у ком се налазила Финменова теорија рањивости. Заједно са Алисом МекКеј, шкотском економискињом, 2014. год. била је уредник књиге "Рачунање на Марлин Варинг : Нови напредак у феменистичкој економији"[24][25][26][27] . Такође је објавила радове о савременој употреби неопипљивог културног наслеђа, о вези између учења и архитектуре и истраживачке методе.

Цивилне и политичке активности

[уреди | уреди извор]

Била је на челу радничке групе у покрету етичког банкарства почетком 90-их који су покушали да направе банку у Норвешкој по узору на и у сарадњи са JAK Members Bank у Шведској.[28] Била је председник Норвешке асоцијације за права жена (2013—2016)[29][30] и Норвешког женског лобија (2014—2016).[31][32] Била је новинарка за феминистичку радио станицу radiOrakel раних 80-их и била је кандидат Зелене партије на изборима 2015.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Margunn Bjørnholt”. Norwegian Association for Women's Rights. Приступљено 18. 3. 2019. 
  2. ^ а б в „Margunn Bjørnholt”. Norwegian Women's Lobby. Архивирано из оригинала 24. 08. 2019. г. Приступљено 18. 3. 2019. 
  3. ^ а б в „Biography”. Приступљено 18. 3. 2019. 
  4. ^ Evensen, Kjell (19. 9. 1987). „Kvinner har de beste idéene”. Dagens Næringsliv. стр. 20. 
  5. ^ „Bjørnholt, Margunn”. Norwegian Centre for Violence and Traumatic Stress Studies. Архивирано из оригинала 29. 06. 2019. г. Приступљено 25. 2. 2016. 
  6. ^ „Margunn Bjørnholt”. Emory University. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2012. 
  7. ^ „Deltakere i Rettigheter, individer, kultur og samfunn”. University of Oslo Faculty of Law. Архивирано из оригинала 4. 10. 2014. г. 
  8. ^ „Margunn Bjørnholt”. Rethinking Economics Norway. 
  9. ^ [1], Oria.no
  10. ^ „Margunn Bjørnholt”. inGenere.it. Приступљено 15. 4. 2012. 
  11. ^ Haslie, Anita (14. 9. 2010). „A Successful Work-Life Balance”. Research Council of Norway Information Centre for Gender Research in Norway. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 15. 4. 2012. 
  12. ^ Luscombe, Belinda (18. 10. 2010). „Week-On, Week-Off Parenting”. TIME Magazine. Архивирано из оригинала 17. 08. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2012. 
  13. ^ Luscombe, Belinda (22. 9. 2010). „A Crazy 40-Year-Old Experiment Suggests Work-Life Balance Is Possible”. TIME Healthland. Приступљено 15. 4. 2012. 
  14. ^ Gimmestad, Johnny (3. 10. 2010). „Vekker oppsikt internasjonalt”. Aftenposten. Архивирано из оригинала 6. 10. 2010. г. Приступљено 15. 4. 2012. 
  15. ^ Parbring, Bosse (2011). „Delat föräldraskap, delad arbetstid”. NIKK magasin. Nordic Gender Institute. 2011 (1). Архивирано из оригинала 19. 05. 2020. г. Приступљено 15. 4. 2012. 
  16. ^ Stalsberg, Linn (2011). „En krympet likestillingsdebatt”. Forskningsmagasinet Apollon. University of Oslo. 2011 (1). Приступљено 15. 4. 2012. 
  17. ^ Hanssen, Linn (4. 6. 2006). „Likestilling er bra for kjærligheten”. Dagbladet. Приступљено 15. 4. 2012. 
  18. ^ Bråten, Beret (29. 11. 2005). „Delte arbeid ute og hjemme”. Research Council of Norway Information Centre for Gender Research in Norway. Архивирано из оригинала 06. 10. 2014. г. Приступљено 15. 4. 2012. 
  19. ^ Gimmestad, Johnny (5. 9. 2010). „Det lønner seg for far å stelle hjemme”. Aftenposten. 
  20. ^ Moe, Ingeborg (12. 12. 2005). „Tenk nytt om tidsklemma”. Dagbladet. стр. 1, 16, 17. 
  21. ^ Central and Eastern Europe
  22. ^ „EFFECT: Cross-national Polish–Norwegian project on work–life balance”. Oslo Research. Приступљено 18. 3. 2019. 
  23. ^ „Intimate partner violence: gender, equality and power”. NKVTS. 
  24. ^ Skaar, Kristin Marie (24. 5. 2014). „– Klart vi kan jobbe mindre”. forskning.no. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 20. 05. 2019. 
  25. ^ Langeland, Terje (18. 6. 2013). „Women Unaccounted for in Global Economy Proves Waring Influence”. Bloomberg.com. 
  26. ^ Sullivan, T.E. (2014). „Review: Counting on Marilyn Waring: new advances in feminist economics”. Choice: Current Reviews for Academic Libraries. 52 (3): 52—1517. doi:10.5860/CHOICE.185300. 
  27. ^ Elson, Diane (2015). „Book Review: Counting on Marilyn Waring: new advances in feminist economics”. Feminist Review. 109 (1): e9—e11. doi:10.1057/fr.2014.58. Приступљено 25. 2. 2015. 
  28. ^ "Hundre interesserte til alternativ bank," Telemark Arbeiderblad 25 October 1991 p. 5
  29. ^ „Mannsforsker ny leder i Norsk Kvinnesaksforening”. Aftenposten. 11. 5. 2014. 
  30. ^ „Amal Aden tildelt Gina Krog-prisen”. Adresseavisen. 21. 5. 2016. Архивирано из оригинала 02. 01. 2019. г. 
  31. ^ „Norsk kvinnebevegelse slår seg sammen i ny lobby”. Kureren. 29. 1. 2014. Приступљено 4. 10. 2014. 
  32. ^ Han topper Bærums grønne, Budstikka, 26 November 2014

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]