Марија Асенина
| Марија Асенина | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Место рођења | Велико Трново, Друго бугарско царство |
| Место смрти | Византијско царство |
| Породица | |
| Супружник | Мицо Асен |
| Потомство | Јован Асен III, Кира Марија Асенина |
| Родитељи | Јован Асен II Ирина Комнина Епирска |
| Династија | Асени |
| Бугарска царица | |
| Период | 1256–1257. |
| Претходник | Јелисавета Ростиславна |
| Наследник | Ирина Дукина Ласкарина |
Марија Асенина (буг. Мария Асенина; Велико Трново) је била кнегиња, деспина Месемврије и бугарска царица, супруга деспота (касније цара) Мица Асена (1256–1257).
Биографија
[уреди | уреди извор]Марија је била ћерка бугарског цара Јована Асена II и његове супруге Ирине Комнине Епирске. Преко мајке, била је унука Теодора Епирског. Била је мајка бугарског цара Јована Асена III (1279–1280) и бугарске царице Кира Марије, која се удала за Ђорђа I Бугарског. Била је сестра цара Михаила II Асена.
Брак и владавина
[уреди | уреди извор]Још као дете, Марија је удата за истакнутог бојара Мица Асена. Иницијатива за овај брак вероватно је припадала њеној мајци и имала је за циљ јачање власти малолетног цара Михаила II. Након смрти цара Михаила II Асена, убијеног у завери бољара, у бугарском царству је дошло до сукоб између различитих претендената на власт. Године 1256. Мицо Асен је уз помоћ бојара ступио на бугарски престо, а Марија је постала царица. Сматра се да је ову титулу носила до 1263. године.
У Бугарској је избио грађански рат између цара Мица Асена и другог претендента на престо, Константина Тиха, кога је бојарски савет изабрао за бугарског цара. Цар Мицо Асен и царица Марија су принуђени да напусте Трново, опседнуто снагама Константина Тиха. Неко време царски пар је боравио у старој престоници Великом Преславу, одакле је цар Мицо Асен наставио борбу против Константина Тиха.[1] Међутим, рат се развијао неповољно за царицу Марију и њеног мужа. Да би сачувао своју главу, цар Мицо Асен је склопио договор са византијским царем и заменио преостале земље под својом контролом јужно од Балкана за поседе у Малој Азији дуж реке Скамандер, око древне Троје. Тако су се царица Марија и њен муж настанили у Византији, где је бивша бугарска царица живела до своје смрти, чији је датум непознат.[2][3]
Потомство
[уреди | уреди извор]Царица Марија Асен и цар Мицо Асен су имали двоје деце:
- Јован Асен III (* око 1259, † 1303, Мала Азија), бугарски цар 1279.
- Кира-Марија (* XIII век), бугарска царица (1280 – 1283), друга жена бугарског цара Георгија I Тертера.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Павлов 2020, стр. 71
- ^ Божилов 1994, стр. 111;
- ^ Павлов 2020, стр. 72.
Литература
[уреди | уреди извор]- Burkes Peerage staff (1914). Ruvigny's Titled Nobility of Europe. Burkes Peerage.
- Cawley, Charles (30. 1. 2011), Bulgaria: Ivan Asen II 1218–1241, Koloman I 1241–1246, Mihail II Asen 1246–1257, Foundation for Medieval Genealogy, Приступљено August 2012 Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ), - Fine, John V. A. (1987). The Late Medieval Balkans. Ann Arbor.
- Павлов, Пламен (2006). Търновските царици. Велико Търново: ДАР-РХ. ISBN 954-9489-04-3.
- Павлов, Пламен (2004). Първите дами на Средновековна България. – Bolgar, 3 октомври 2004, архив на оригинала от 22 май 2008
Литература
[уреди | уреди извор]- Божилов, Иван (1994). Фамилията на Асеневци (1186 – 1460). Генеалогия и просопография (Второ фототитпно издание). София: Университетско издателство „Марин Дринов“
- Павлов, Пламен (2020). Първите дами на Средновековна България. София: „БИ 93“ ООД, ISBN 978-619-7496-56-7
