Марија Хосефа Гарсија Гранадос

Марија Хосефа Гарсија Гранадос
Лични подаци
Датум рођења(1796-07-10)10. јул 1796.
Место рођењаПуерто де Санта Марија, Кадиз, Шпанија
Датум смрти28. септембар 1848.(1848-09-28) (52 год.)
Место смртиГватемала (град), Гватемала
Уметнички рад
Правацпесник, политички новинар

Марија Хосефа Гарсија Гранадос и Завала (шп. María Josefa García Granados y Zavala; 10. јул 1796 − 28. јул 1848) била је гватемалска интелектуалка, књижевница, новинарка и песникиња шпанског порекла и једна од највећих интелектуалних експонената независности Гватемале 1821. године. Такође је била феминисткиња испред свог времена, која је својим снажним и доминантним карактером владала у гватемалском друштву. Била је сестра генерала Мигуела Гарсије Гранадоса, који је био први либерални председник Гватемале, и Аделаиде Гарсија Гранадос, која је била тутор Петроне Алварез, супруге генерала Рафаела Карере, доживотног конзервативног председника Гватемале. Како је његова породица била део клана Ајсинена, Франциско Моразан их је 1829. прогнао у егзил и одузео им имовину.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Марија Хосефа Гарсија Гранадос потицала је из аристократске породице која је отпутовала у Шпанију, али је одлучила да се врати у Гватемалу, након француске инвазије на Пиринејско полуострво. Склоност ка књижевности и новинарству навела ју је да учествује на скуповима, упозна интелектуалце и писце, па чак и издаје књиге различитих жанрова. Била је сестра Мигуела Гарсије Гранадоса[а] и Аделаиде Гарсије Гранадос.[б] Својим пријатељима и познаницима најпознатија као „Пепита“, удала се за Рамона Саборио де ла Вија из Никарагве, са којим је била у браку до смрти и родила му шесторо деце.[1] Била је позната по свом снажном карактеру и ауторитету; због тога је Марија Хосефа имала пријатеље међу најутицајнијим људима свог времена, чак и пре 1821. године[в] присуствовала је познатим скуповима у кући Хосеа Марија Кастије, свештеника рођеног у Мадриду у Шпанији.

Њен брат је такође био њен зет, јер је у то време било уобичајено да међу породицама више класе постоје такви бракови; њен брат Мигуел оженио је њену најстарију ћерку Кристину.

Радови

[уреди | уреди извор]
Марија Гарсиа Гранадос и Саборио, ћерка генерала Мигуела Гарсије Гранадоса и нећакиња/унука Марије Хосефе. Заљубила се у кубанског јунака и песника Хосеа Мартија када је стигао у Гватемалу 1876. године, а њена превремена смрт изродила је легенду о Ла Ниња де Гуатемала. Због сличности у њиховим именима, често је мешају са Маријом Хозефом.
Гватемалски песник Хосе Батрес Монтуфар, ученик клавира и пријатељ Марије Хосефе Гарсија Гранадос.

О њеној литератури, Ана Марија Уруела де Куезада - чланица Гватемалске језичке академије - рекла је да је „њено књижевно дело историјски значајно, јер су њени портрети, сатирични комади и писма приказивали, без романтизма, те ликове и епизоде културној и политичкој елити тог прохујалог доба“.[2] Гарсији Гранадос је поезија била инструмент који је остављала иза себе жива сведочења тог бурног времена[2] огорченог ривалства између либералних криола под вођством Франсиска Моразана и сељачких побуна које је водио Рафаел Карера, а невољно су их подржавали конзервативни криолоси.[3] [4] Поезија јој је омогућила да говори о љубави и романтичним темама, док је истовремено могла да говори и о одређеним симболичким елементима.[2]

Рубен Дарио 1887. године прогласио ју је „најгенијалнијом женом коју је Централна Америка произвела“.[5]

Поезија

[уреди | уреди извор]

Такође је писала и читала поезију; међу њеним радовима су: A la ceiba de Amatitlán, Himno a la Luna (Химна месецу) (1830), (La Resolución) Резолуција, A una hermosa joven-desgraciadamente enlazada con un achacoso viejo (Прелепој девојци - нажалост вереној за једног старца), A una abeja, Plegaria, и Despedida.[6] Превела је и неке Бајронове стихове и радила на историјској поезији.

Cien veces una (Сто пута један)

[уреди | уреди извор]

За време док је др. Мариано Галвез био шеф државе Гватемале, неки либерали у Салвадору писали су у новинама званим Десет пута десет; заузврат, Гарсија Гранадос и њен пријатељ Хосе Батрес Монтуфар створили су новине под називом Сто пута један.

Смрт

[уреди | уреди извор]

Према ономе што кажу уџбеници и критичари, постоји легенда о Хосефиној и Монтуфаровој смрти: обоје су чврсто веровали у живот после смрти и зато су склопили договор и сложили се да ће се први који умре вратити и рећи ономе ко је је остао да ли пакао постоји или не. Наводно су пакт склопили 1844. године, неколико месеци пре него што је Батрес умро. Прича се да се Батрес вратио и рекао Марији Хосефи: "Заиста постоји пакао, Пепита!"[6] Ово би могло објаснити зашто је напустила писање у последњим годинама и повукла се из друштвеног живота, живећи уместо тога веома побожним животом.

Умрла је четири године касније, 28. септембра 1848. године. Занимљиво је да је сахрањена у гробници одвојеној само зидом од оне Игнација Гомеза, горког непријатеља у животу.[7]

Додатне информације

[уреди | уреди извор]

Била је тетка - а такође и бака - Марије Гарсија Гранадос и Саборио, коју је славни кубански песник Хосе Марти овековечио у својој песми из 1891. године: Ла Ниња де Гватемала.[6] Због сличног имена често су мешане, али њена нећака, иако образована, није имала интелектуални капацитет Марије Хосефе.

Види још

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hernández de León, Federico (1930). El libro de las efemérides (на језику: Spanish). „Miguel Garcia Granados served as de facto president of Guatemala between 1871 and 1873 after the Liberal Revolution of 1871.” 
  2. ^ González Davison (2008). La montaña infinita (на језику: Spanish). Guatemala. „Wife of conservative ideologue Luis Batres Juarros and tutor of Petrona Alvarez, wife of conservative President Rafael Carrera.” 
  3. ^ the year of the Guatemalan independence

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Móbil 2011.
  2. ^ а б в Otro lunes & s.f.
  3. ^ González Davison 2008, стр. 2-25. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFGonzález_Davison2008 (help)
  4. ^ Woodward 1993, стр. 426.
  5. ^ Darío, Rubén (1887). „La Literatura en Centro-América”. Revista de artes y letras (на језику: шпански). Biblioteca Nacional de Chile. XI: 595. MC0060418. Приступљено 25. 3. 2019. „María Josefa García Granados, ha sido la mujer de más ingenio que haya producido Centro América.” 
  6. ^ а б в Escobedo 2006.
  7. ^ Otro lunes n.d.

Литература

[уреди | уреди извор]

Додатна литература

[уреди | уреди извор]