Марко Мариновић

Марко Мариновић
Марко Мариновић
Лични подаци
Пуно име Марко Мариновић
Датум рођења (1983-03-15)15. март 1983. (41 год.)
Место рођења Чачак, СР Србија, СФР Југославија
Држављанство Србија
Висина 1,83 m
Информације о каријери
НБА драфт 2005. / није изабран
Проф. каријера 2000—данас (играчка)
2019—данас (тренерска)
Позиција плејмејкер
Сениорска каријера
Године Клуб
2000—2004
2004—2006
2006—2007
2007—2008
2008—2009
2009—2010
2010—2011
2011
2011—2012
2012—2013
2013—2014
2014—2015
2015—2016
2016
2017—2019
2020—		 Борац Чачак
ФМП Железник
Ђирона
Менорка
Црвена звезда
Валенсија
АЛБА Берлин
Краснаја Крила
Јенисеј Краснојарск
Левски Софија
Раднички Крагујевац
Унион Олимпија
Стеауа Букурешт
Крајова
Борац Чачак
Ћуприја
Тренерска каријера
2019—2022 Борац Чачак
Медаље
Кошарка
Универзијада
Златна медаља — прво место 2003. Тегу СЦГ

Марко Мариновић (Чачак, 15. март 1983) српски је кошаркаш и кошаркашки тренер. Тренутно је без тренерског ангажмана, а као играч наступа за Ћуприју.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Мариновић је каријеру почео у Борцу из Чачка за који је наступао четири сезоне пре него што је 2004. године прешао у ФМП Железник. Са њима је провео две сезоне и за то време освојио национални куп 2005. године и Јадранску лигу у сезони 2005/06. Након тога следе две сезоне у Шпанији — прва (2006/07.) у Ђирони, са којом је тада освојио ФИБА Еврокуп, а друга у Менорки.

За сезону 2008/09. се вратио у Србију и потписао уговор са Црвеном звездом.[1] У августу 2009. потписује за Валенсију.[2] Са њима проводи једну сезону у којој осваја Еврокуп.

Сезону 2010/11. је почео у берлинској Алби, да би у марту 2011. прешао у руску екипу Краснаја Крила, где проводи остатак сезоне. Наредну сезону је такође провео у Русији али у екипи Јенисеј Краснојарска. Сезону 2012/13. је провео у екипи Левског из Софије.[3]

У јулу 2013. је потписао једногодишњи уговор са Радничким из Крагујевца.[4] У фебруару 2014. је постао рекордер Еврокупа по броју забележених асистенција у једној сезони.[5]

У септембру 2014. је потписао једногодишњи уговор са словеначком Унион Олимпијом.[6] У сезони 2015/16. био је играч Стеауе из Букурешта. Наредну сезону започео је у екипи Крајове, али их је напустио већ крајем децембра 2016. године. Последњег дана 2016. године се вратио у редове чачанског Борца.[7] Кошаркаш Борца је био до јуна 2019. године, када је одлучио да заврши играчку каријеру и одмах затим преузме место првог тренера тог клуба.[8] Међутим, у децембру 2020. године вратио се из играчке пензије и потписао за Ћуприју, која се такмичи у Другој српској лиги Запад, четвртом рангу такмичења.[9] Крајем новембра 2022. престао је да обавља дужност тренера Борца.[10]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Био је члан репрезентације Југославије до 20 година која је учествовала на Европском првенству 2000. Три године касније је био члан репрезентације Србије и Црне Горе која је освојила злато на Универзијади 2003.

За сениорску репрезентацију Србије и Црне Горе је играо на Светском првенству 2006. у Јапану. Бележио је просечно 5,3 поена по мечу.

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Марко Мариновић потписао за Звезду”. b92.net. 2. 9. 2008. Приступљено 19. 3. 2014. 
  2. ^ „МОНДО:Марко Мариновић у Валенсији”. mondo.rs. 4. 8. 2009. Приступљено 19. 3. 2014. 
  3. ^ „Мариновић каријеру наставља у Бугарској”. novosti.rs. 7. 9. 2012. Приступљено 19. 3. 2014. 
  4. ^ „Мариновић прво појачање Радничког”. novosti.rs. 12. 7. 2013. Приступљено 19. 3. 2014. 
  5. ^ „Марко Мариновић рекордер Еврокупа”. sport.blic.rs. 20. 2. 2014. Приступљено 19. 3. 2014. 
  6. ^ „Марко Мариновић потписао за љубљанску Олимпију”. sport.blic.rs. 11. 9. 2014. Приступљено 11. 9. 2014. 
  7. ^ „Малина поново на месту успеха”. mozzartsport.com. 31. 12. 2016. Приступљено 30. 6. 2019. 
  8. ^ „Марко Мариновић преузео кормило Борца”. mozzartsport.com. 29. 6. 2019. Приступљено 30. 6. 2019. 
  9. ^ „Marko Marinović u Ćupriji!”. mvp.rs. Приступљено 26. 11. 2021. 
  10. ^ „Марко Мариновић није више тренер Борца”. aba-liga.com. 28. 11. 2022. Приступљено 28. 11. 2022. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Марко Мариновић на Викимедијиној остави.