Марко Мијаиловић

Марко Мијаиловић
Лични подаци
Датум рођења (1997-08-14)14. август 1997. (27 год.)[1]
Место рођења Ужице, СР Југославија[2]
Висина 1,85 m[2]
Маса 80 kg[2]
Позиција десни бек / штопер[3]
Клупске информације
Тренутни клуб
 Спартак Суботица
Број 44
Јуниорска каријера
2011—2016. Црвена звезда
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2014—2017. Црвена звезда 0 (0)
2016—2017. → Бежанија 37 (2)
2017—2018. Рад 10 (0)
2018. Бежанија 19 (0)
2019—2021. Мачва Шабац 74 (1)
2021—2023. Вождовац 64 (2)
2023. Олимпија Љубљана 1 (0)
2024— Спартак Суботица 19 (0)
Репрезентативна каријера**
2012—2013. Србија до 16 11 (0)
2013—2014. Србија до 17 17 (1)
2014—2015. Србија до 18 15 (1)
2015—2016. Србија до 19 13 (1)
2016—2017. Србија до 20 4 (0)
2023. Србија 1 (0)
* Датум актуелизовања: 5. септембар 2023.
** Датум актуелизовања: 27. јануар 2023.

Марко Мијаиловић (Ужице, 14. август 1997) српски је фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Мијаиловић је почео да тренира у пожешкој Слоги, а пре него што је приступио млађим категоријама Црвене звезде, краћи период провео је у Партизану.[4] Првом тиму Црвене звезде прикључен је код тренера Ненада Лалатовића. Наступио је на пријатељској утакмици с Удинезеом, дана 15. новембра 2014, заменивши на терену Богдана Планића.[5] Нешто касније, истог месеца, седео је на клупи за резервне фудбалере против ОФК Београда.[6] У јануару 2015, медији су пренели да је Мијаиловић прослеђен Колубари, за коју није званично наступио.[Извори 1] Током исте године одиграо је неколико пријатељских утакмица за Црвену звезду.[Извори 2] Почетком 2016. уступљен је Бежанији, а позајмица је лета исте године продужена за још једну сезону.[Извори 3] У међувремену се одазвао зимским припремама матичног клуба,[16] али се није задржао у саставу за наставак сезоне.[17] Лета 2017. Мијаиловић је потписао трогодишњи уговор с Радом који је наредне године раскинут.[Извори 4] Још једну полусезону је, затим, одиграо у дресу Бежаније.[21] Почетком 2019. потписао је за шабачку Мачву и ту се задржао до краја уговора, лета 2021. године.[Извори 5] Као слободан играч је, недуго затим, потписао за Вождовац.[25] После две сезоне и 65 званичних наступа, клуб је напустио током лета 2023. године.[26] Почетком септембра 2023. потписао је уговор са Олимпијом из Љубљане.[27] У фебруару наредне године потписао је за суботички Спартак.[28]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Мијаиловић је наступао за млађу кадетску,[29] а потом и кадетску репрезентацију Србије.[30] Та селекција, под вођством Бранислава Николића, освојила је међународни турнир Рацкеве у августу 2013.[31] Мијаиловић је за ту селекцију био стрелац у октобру исте године, против вршњака из Естоније.[32] Наступао је и за екипу Србије у узрасту до 18 година старости и био стрелац на пријатељској утакмици с Румунијом.[33] Потом је, следеће сезоне, дебитовао за омладински тим. Био је стрелац на квалификационој утакмици за Европско првенство, против Данске у марту 2016, док екипа Србије није успела да оствари пласман на завршни турнир.[Извори 6] Током квалификационог циклуса претрпео је повреду скочног зглоба.[Извори 7] Био је на списку екипе до 20 година,[40] за коју је дебитовао у новембру 2016, против Црне Горе.[41] Селектор Драган Стојковић позвао га је у састав сениорске репрезентације за пријатељску утакмицу са екипом Сједињених Америчких Држава у јануару 2023.[42] Мијаиловић је тада дебитовао и на терену провео читав сусрет.[43]

Начин игре

[уреди | уреди извор]

Мијаиловић је на почецима бављења фудбалом играо у нападу, а у последњу линију повукао га је тренер Братислав Живковић.[4][44] Ту се развијао се кроз млађе категорије Црвене звезде.[45] Када је прикључен првом тиму, Мијаиловић је важио за физички доминантног десног бека офанзивних карактеристика ког одликује добар центаршут.[Извори 8] Прве сениорске утакмице одиграо је на позајмици у саставу тадашњег прволигаша, Бежаније, где је добијао прилику на месту десног бека, али и штопера.[2] Тренер Миодраг Божовић је почетком 2017. године проценио да Мијаиловић није довољно спреман за потребе Црвене звезде.[48] Доласком у Рад, Мијаиловић је такође представљен као опција за обе позиције.[18] У Мачви се усталио на месту штопера и већину суперлигашких и куп утакмица одиграо је на тој позицији.[49] То је наставио да игра и у Вождовцу под вођством Предрага Рогана.[50] Услед промене тренера и доласка Александра Линте на место шефа стручног штаба, поново се померио на место десног бочног играча. Играо је у системима са три и четири фудбалера у последњој линији.[29]

Приватно

[уреди | уреди извор]

Родом из Пожеге, Мијаиловић је одрастао у спортској породици. Његов отац Бобан играо је за локалну Слогу за коју је постигао преко 300 погодака и касније је предводио као тренер. Марков старији брат, Срђан, такође је професионални фудбалер.[4]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Клупска

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 31. августа 2023.[51]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Црвена звезда 2014/15.[52] Суперлига Србије 0 0 0 0 — — 0 0
2015/16.[53] 0 0 0 0 0 0 — 0 0
Укупно 0 0 0 0 0 0 — 0 0
Бежанија (позајмица) 2015/16.[54] Прва лига Србије 9 1 — — — 9 1
2016/17.[55] 28 1 1 0 — — 29 1
Рад 2017/18.[56] Суперлига Србије 10 0 1 0 — — 11 0
Бежанија 2018/19.[57] Прва лига Србије 19 0 1 0 — — 20 0
Укупно 56 2 2 0 — — 58 2
Мачва Шабац 2018/19.[58] Суперлига Србије 14 0 — — — 14 0
2019/20.[59] 26 0 2 0 — — 28 0
2020/21.[60] 34 1 1 0 — — 35 1
Укупно 74 1 3 0 — — 77 1
Вождовац 2021/22.[61] Суперлига Србије 31 1 0 0 — — 31 1
2022/23.[62] 33 1 1 0 — — 34 1
2023/24.[63] 0 0 — — — 0 0
Укупно 64 2 1 0 — — 65 2
Каријера 204 5 7 0 0 0 — 211 5

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 27. јануара 2023.[64]
Србија
Године Наступа Голова
2023. 1 0
Укупно 1 0

Збирни извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ [7][8]
  2. ^ [9][10][11][12]
  3. ^ [13][14][15]
  4. ^ [18][19][20]
  5. ^ [22][23][24]
  6. ^ [34][35][36]
  7. ^ [37][38][39]
  8. ^ [46][47]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Марко Мијаиловић”. Фудбалски савез Србије. Архивирано из оригинала 08. 05. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  2. ^ а б в г „Mijailović, Marko”. ФК Бежанија, званична презентација. Архивирано из оригинала 4. 8. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  3. ^ „Marko Mijailović”. ФК Мачва Шабац, званична презентација. Архивирано из оригинала 20. 1. 2021. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  4. ^ а б в „Браћа и градски ривали - Прошли за Звездину школу, а сада се боре за Европу”. Спортски журнал. 1. 5. 2022. Приступљено 27. 1. 2023. 
  5. ^ „Звезда боља од Удинезеа”. Танјуг. Политика. 15. 11. 2014. Приступљено 27. 1. 2023. 
  6. ^ „Црвена звезда - ОФК Београд 2:1 (1:0:)”. ФК Црвена звезда, званична презентација. 29. 11. 2014. Приступљено 27. 1. 2023. 
  7. ^ И, С. (18. 1. 2015). „Звезда: Лалатовић чека Крунића и Јововића”. Вечерње новости. Приступљено 27. 1. 2023. 
  8. ^ „Звезда: Стојановић и Мијаиловић иду у Колубару”. Спортски журнал. 20. 1. 2015. Приступљено 27. 1. 2023. 
  9. ^ „Све спремно за гостовање Црвене звезде”. bor-sve.net. 28. 3. 2015. Архивирано из оригинала 27. 12. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  10. ^ „Zvezdine mini pripreme: Ovo su omladinaci koje je Lalatović pozvao u tim po prvi put!”. Телеграф. 28. 3. 2015. Приступљено 27. 1. 2023. 
  11. ^ „FOTO: Zvezdaši predvođeni Džajićem posetili Gračanicu”. mozzartsport.com. 4. 5. 2015. Приступљено 27. 1. 2023. 
  12. ^ „Poraz Zvezde, pojačanja debitovala”. mondo.rs. 12. 7. 2015. Архивирано из оригинала 26. 05. 2016. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  13. ^ „Vered definitivno precrtan”. mozzartsport.com. 29. 1. 2016. Приступљено 27. 1. 2023. 
  14. ^ „Zvezda krenula: Nema Uga, Avramovski i Jovović na spisku, petorica otpisanih, Stojanović na pozajmici”. mozzartsport.com. 13. 6. 2016. Приступљено 27. 1. 2023. 
  15. ^ Фудбал 32 2016, стр. 2076.
  16. ^ „Звезда отпутовала у Копар, шанса и Мијаиловићу”. Спортски журнал. 11. 1. 2017. Приступљено 27. 1. 2023. 
  17. ^ „Hotsport ekskluzivno saznaje: Napadač iz Konga je otpao, ali ofanziva na dva ekstra pojačanja počinje!”. Спортски журнал. 24. 1. 2017. Приступљено 27. 1. 2023. 
  18. ^ а б „Изданак Звездине школе Мијаиловић појачао Грађевинаре”. Спортски журнал. 19. 8. 2017. Приступљено 27. 1. 2023. 
  19. ^ Фудбал 34 2017, стр. 1482.
  20. ^ Фудбал 25 2018, стр. 853.
  21. ^ Фудбал 32 2018, стр. 1001.
  22. ^ Acan, Ana (10. 1. 2019). „Šabačka Mačva startovala sa pripremama”. ФК Мачва Шабац, званична презентација. Приступљено 27. 1. 2023. 
  23. ^ Фудбал 6 2019, стр. 819.
  24. ^ Фудбал 7 2019, стр. 983.
  25. ^ „Млади дефанзивци слетели на Кров”. ФК Вождовац, званична презентација. 1. 7. 2021. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  26. ^ Ст, С. (1. 8. 2023). „Естонац Ваштшуку на крову, Мијаиловић отишао”. Спортски журнал. Приступљено 31. 8. 2023. 
  27. ^ „POJAČANJE ZA LIGU KONFERENCIJE Srpski defanzivac se preselio u Ljubljanu”. maxbetsport.rs. 5. 9. 2023. Приступљено 5. 9. 2023. 
  28. ^ „Спартак довео пето појачање”. Спортски журнал. 14. 2. 2024. Приступљено 14. 8. 2024. 
  29. ^ а б Марко Мијаиловић на сајту Transfermarkt (језик: енглески)
  30. ^ „Николић окупља кадете пред пут у Украјину”. Фудбалски савез Србије. 8. 5. 2013. Архивирано из оригинала 05. 09. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  31. ^ „Сјајни српски кадети освојили турнир "Рацкеве"”. Фудбалски савез Србије. 4. 8. 2013. Архивирано из оригинала 06. 10. 2013. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  32. ^ Milosavljević, Aleksandar (4. 10. 2013). „Savladani i Estonci, kadeti u drugom krugu kvalifikacija”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 01. 06. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  33. ^ „У-18: Србија - Румунија 3:3 (2:1)”. Фудбалски савез Србије. 24. 9. 2014. Архивирано из оригинала 08. 05. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  34. ^ „Igrala se deca: Goleada na Čika Dači, grešne i Srbija i Danska, na kraju 2:2”. mozzartsport.com. 24. 3. 2016. Приступљено 27. 1. 2023. 
  35. ^ „Video: "Orlići" iščupali bod protiv Danske!”. mondo.rs. 24. 3. 2016. Приступљено 27. 1. 2023. 
  36. ^ „Омлaдинци Србије нису успели, Француска на ЕП”. Спортски журнал. 29. 3. 2016. Приступљено 27. 1. 2023. 
  37. ^ Obrenović, Aleksandar (28. 3. 2016). „Srpski reprezentativci vas zovu - Svi u Kragujevac, sutra je meč odluke!”. Sportske.net. Приступљено 27. 1. 2023. 
  38. ^ „Čeka ga duža pauza: Teška povreda defanzivca Zvezde”. Srbija Danas. 28. 3. 2016. Приступљено 27. 1. 2023. 
  39. ^ Klisarić, Strahinja (29. 3. 2016). „Šaponjić seje optimizam pred utakmicu generacije: Jović i ja možemo ovo da rešimo! (video)”. mozzartsport.com. Приступљено 27. 1. 2023. 
  40. ^ „Лалатовић окупља селекцију Србије до 20 година, погледајте ко је на списку”. Спортски журнал. 7. 11. 2016. Приступљено 27. 1. 2023. 
  41. ^ Vladan (13. 11. 2016). „Mlada reprezentacija poražena od Srbije”. reprezentacija.me. Приступљено 27. 1. 2023. 
  42. ^ Nedeljković, Darjan (16. 12. 2022). „Istorijski dan za Voždovac: Petorica na Piksijevom spisku”. mozzartsport.com. Приступљено 27. 1. 2023. 
  43. ^ „Preokret Srbije u Los Anđelesu VIDEO”. Б92. 26. 1. 2023. Приступљено 26. 1. 2023. 
  44. ^ „Marko Mijailović: ‘Za reprezentaciju bih igrao bez noge! Najveća želja mi je bila da zaigram za Zvezdu!’ (foto)”. hotsport.rs. 14. 6. 2023. Приступљено 31. 8. 2023. 
  45. ^ „Srđan Mijailović: Život mi se okrenuo!”. Курир. Vesti.rs. 13. 2. 2011. Приступљено 2. 4. 2020. 
  46. ^ „Lalatoviću, i oni su u Zvezdi! – Najperspektivniji omladinci”. czbg.net. 18. 12. 2014. Приступљено 27. 1. 2023. 
  47. ^ „Skener omladinaca priključenih pripremama”. czbg.net. 14. 6. 2015. Приступљено 27. 1. 2023. 
  48. ^ „Božović: Marko na pozajmicu, mladi su izvanredni!”. mondo.rs. 23. 1. 2017. Приступљено 27. 1. 2023. 
  49. ^ Marković, Mirko (23. 6. 2021). „Dogovoreno Voždovac dovodi prvo letnje pojačanje”. maxbetsport.rs. Архивирано из оригинала 28. 01. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  50. ^ „Bivši Zvezdin omladinac potpisuje za Voždovac”. mozzartsport.com. 23. 6. 2021. Приступљено 27. 1. 2023. 
  51. ^ „M. Mijailović” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 27. 1. 2023. 
  52. ^ „FK Crvena Zvezda - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2015. Архивирано из оригинала 22. 03. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  53. ^ „FK Crvena zvezda - Igrački kadar”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. 2015. Архивирано из оригинала 5. 8. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  54. ^ „Мијаиловић, Марко”. srbijafudbal.com. Архивирано из оригинала 12. 05. 2019. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  55. ^ „M. Mijailović”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 27. 1. 2023. 
  56. ^ „Mijailović, Marko — sezona 2017/18.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 27. 01. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  57. ^ „Mijailović, Marko — sezona 2018/19.”. Прва лига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 27. 1. 2023. 
  58. ^ „Mijailović, Marko — sezona 2018/19.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 27. 01. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  59. ^ „Mijailović, Marko — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 27. 01. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  60. ^ „Mijailović, Marko — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 27. 01. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  61. ^ „Mijailović, Marko — sezona 2021/22.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 27. 01. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  62. ^ „Mijailović, Marko — sezona 2022/23.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 27. 01. 2023. г. Приступљено 27. 1. 2023. 
  63. ^ „Mijailović, Marko — sezona 2023/24.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Приступљено 31. 8. 2023. [мртва веза]
  64. ^ „Marko Mijailović”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]