Марја-Сиско Алто

Марја-Сиско Алто
Датум рођења(1954-07-29)29. јул 1954. (70 год.)
Место рођењаЛапенранта, Финска
Веб-сајтmarja-siskonblogi.blogspot.com

Марја-Сиско Алто (Лапенранта, 29. јул 1954) фински је писац детективске фантастике и бивши свештеник Евангеличке лутеранске цркве. Била је викар парохије Иматра од 1986. до 2010. године.[1] Постала је позната као прва финска отворено трансродна свештеница.[2] Током 2009. години Удружење финских жена прогласило је Аалто за Lyyti of the Year [fi].[3] Од када је поднела оставку на место свештеника, наставила је каријеру писца.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је као мушко и седмо од осморо деце. Уписала је теолошки факултет Универзитета у Хелсинкију 1973.[4]

Алто је била викар парохије Иматра од 1986. до 2010.[1]

У новембру 2008, Алто је изашла као транс жена и објавила да намерава да има операцију промене пола. Према Алту, њени родитељи су одлучили да јој дају име Марја-Сиско ако је рођена као девојчица, како су се надали.[5] Према сопственим наводима, од своје треће године била је заокупљена питањем пола.[1]

То што је Алто изашла као транс жена изазвало је велику полемику у Цркви. Бискуп Микелија Хуотари, прокоментарисао је да не постоји правна препрека да Аалто остане викар, али је предвидео да ће бити проблема[1] Године 2009. парохију Иматра напустило је скоро 600 чланова.[6] У новембру 2009. Алто се вратила на посао викара након што је годину дана провела на одсуству. У марту 2010. затражила је да јој се дозволи да поднесе оставку, делимично због дискриминације са којом се суочила.[4][7]

Изабрана је за нотара бискупије за Куопио од стране Евангелистичке лутеранске цркве 2010.[4]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Од када је поднела оставку на место викара, Алто је наставила каријеру као писац детективске фантастике. Њен први детективски роман, Убиство на гробљу, објављен је у јесен 2013.[8] Други роман Смртоносни снег, објављен је на Национални дан ветерана Финске 27. априла 2015. године. Дело је посвећено ветеранима Лапонског рата и наставља причу о протагонисти претходне књиге.[9]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Била је у браку два пута и има троје деце.[4]

Дела

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Juhani Saarinen. „Kirkkoherra odotti vuosikymmeniä muutosta miehestä naiseksi - HS.fi - Kotimaa”. HS.fi. Архивирано из оригинала 2012-10-20. г. Приступљено 2013-04-30. 
  2. ^ „Piispan mielestä Olli Aallon olisi vaikea jatkaa seurakunnan työssä”. Etelä-Saimaa. 2008-11-11. Архивирано из оригинала 08. 01. 2015. г. Приступљено 2008-11-11. 
  3. ^ Unioni
  4. ^ а б в г Anttonen, Veikko. „The sacredness of the self, of society and of the human body: the case of a Finnish transgender pastor Marja-Sisko Aalto” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 2020-05-08. г. 
  5. ^ „Olli Aallosta tulee Marja-Sisko Aalto”. Kouvolan Sanomat. 2008-11-12. Архивирано из оригинала 05. 12. 2010. г. Приступљено 2008-11-13. 
  6. ^ Juhani Saarinen (2010-01-06). „Lähes 600 imatralaista erosi seurakunnasta - HS.fi - Kotimaa”. HS.fi. Архивирано из оригинала 2012-10-20. г. Приступљено 2013-04-30. 
  7. ^ „Marja-Sisko Aalto eroaa virastaan | Yle Uutiset”. yle.fi. Архивирано из оригинала 2010-03-23. г. Приступљено 2013-04-30. 
  8. ^ Anu Pöntinen, Marja-Sisko Aallosta dekkaristi, Yle.fi, Uutiset, 26.11.2012
  9. ^ Juho Maijala (2015-04-08). „Marja-Sisko Aalto julkaisee toisen romaaninsa huhtikuun lopussa”. Etelä-Saimaa. Архивирано из оригинала 10. 09. 2015. г. Приступљено 2015-04-09. 

Додатна литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]