Матија Поповић

Матија Поповић
Место рођењаданашња Босна и Херцеговина,  Османско царство
Датум смрти1563.
Место смртиЖумберак,  Хабзбуршка монархија
ЗанимањеСрпски православни свештеник, преводиоц и штампар
Потпис

Матија Поповић (око 1490 — Жумберак, 1563) био је српски свештеник, преводилац и штампар, рођен на простору данашње Босне и Херцеговине.[1] Поповић је био штампар у Јужнославенском библијском институту.[2]

Биографија и рад

[уреди | уреди извор]
Потпис Јована Малешевца и Поповића из 1562. године.

Рођен је крајем 15. века на простору данашње Босне и Херцеговине, а преписивао је и преводио књиге на славеносрпски језик.[1]

Јужнословенски библијски инстутут основан је у Бад Ураху у јануару 1561. године од стране барона Ханса вона Унгнада, који је био оснивач и власник инстутута.[3] [4][3] Унгнанд је добио подршку од Кристофа, војводе Виртемберг, који је дозволио Унгнанду да користи свој дворац (бивши самостан) Аманденхоф корд Бад Ураха, као седиште овог института.[5][6] Унутар института чији је надзорник био Примож Трубар, налазила се штампарија, где су се штампале књиге за све Јужне Словене који су живели од Соче, преко Црног мора, све до Константинопоља.[7][8][3] Институт је дуго покушавао да ангажује извесног Димитирија Србина, али без успеха.[9] На крају су ангажновани Јован Малешевац и Матија Поповић, који су стигли у Бад Урах 20. септембра 1561. године.[9][10] На ћирилицу су превели Нови завет, Лутеров мали катекизам, Loci communes и многе друге књиге.[11] Након завршеног посла од Унгнада су добили по коња и 40 мађарских форинти, након чега су отишли у Љубљану.[10][12][13]

Године 1563. Поповић се на крају свог презимена потписао са словом „Ћ”, што је Вук Караџић увео почетком 19. века.[14] Почетком 1563. године Поповић је убијен у Жумбераку од стране непознатог православног свештеника.[15][16][17][16]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Đorđić 1987, стр. 192.
  2. ^ Đorđić 1987, стр. 512.
  3. ^ а б в Society 1990, стр. 243.
  4. ^ Betz 2007, стр. 54.
  5. ^ Breyer 1952, стр. 32.
  6. ^ Review 1988, стр. 388.
  7. ^ Črnja 1978, стр. 117.
  8. ^ Klaić 1974, стр. 71.
  9. ^ а б Матица 1976, стр. 112.
  10. ^ а б Marković, Furunović & Radić 2000, стр. 44.
  11. ^ Milić 1976, стр. 40.
  12. ^ Rotar 1988, стр. 17.
  13. ^ Lubotsky, Schaeken & Wiedenhof 2008, стр. 280.
  14. ^ Matica 1976, стр. 112.
  15. ^ Pantelić 1998, стр. 196.
  16. ^ а б Mošin & Pop-Atanasov 2002, стр. 18.
  17. ^ štamparija 1922, стр. 261.

Литература

[уреди | уреди извор]