Мајанска митологија и религија |
---|
Ритуали |
Места |
Божанства |
|
Текстови |
Цивилизација Маја |
---|
Историја |
Шпанско освајање Маја |
Мајанска религија (енгл. Maya religion), скуп веровања, обичаја и ритуала народа Маја у периоду пре шпанског освајања и примања хришћанства.
У време шпанског освајања (1519-1697) народи Маја имали су развијену политеистичку религију са организованим професионалним свештенством, сложеним ритуалима и религиозним списима (написаним мајанским писмом, од којих је до данас сачувано свега три или четири).[1]
Изворни богови Маја били су једноставна персонификација сила природе које су непостредно утицале на живот обичних људи. Са увођењем гајења кукуруза, пантеон је проширен како би укључио божанства пољопривреде и плодности, чија је стална добра воља постала важна. Касније, са формирањем мајанске цивилизације и увођењем календара, хронологије и хијероглифског писма, пантеон је поново проширен како би укључио нова божанства астрономије и календара, чије је функција била далеко специфичнија него код старих божанстава природе. Нови богови захтевали су и професионално свештенство које је могло да им служи и тумачи њихову вољу. Тако се мајанска религија развијала пуних 6 векова током класичног периода мајанске цивилизације (300-900. године): религија је постајала сложенија, богови специјализованији, свештенство организованије и ритуали комликованији, али без велике употребе људских жртава и идола.[1]
Историчари се слажу да су масовно приношење људских жртава и обожавање идола стигли на Јукатан са освајачима из Мексика у 10. веку. Људске жртве практиковане су и у класично доба, али биле су релативно ретке. Тек у посткласично доба почело је масовно приношење људских жртава боговима, у складу са обичајима који су преовладавали у централном Мексику у то време.[1]
Маје имају богат и разноврстан пантеон који одражава раслојеност њиховог друштва и изражава њихово дуалистичко схватање света, са боговима који се деле на добре и зле.[2] Док је већина богова била релативно малог значаја, већина обичног народа поштовала је Чака, бога кише, од чије је добре воље зависио успех жетве.[1][3]