Метафизеална дисплазија | |
---|---|
Латински | Dysplasia metaphysealis |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | медицинска генетика |
МКБ-10 | Q78.5 |
МКБ-9-CM | 756.9 |
OMIM | 265900 |
DiseasesDB | 29227 |
Метафизеална дисплазија представља редак поремећај раста и развоја хрскавица и/или костију (остеохондродисплазија), а њена патогенеза није до краја позната. Најчешће узрок овог поремећаја је мутација гена de novo.
Метафизеална дисплазија је по клиничкој слици слична ахондроплазији, без увећања главе или угнуте базе носа. Обољење се препознаје обично на рођењу по скраћењу екстремитета – кратке бутине и надлактице. Прсти на шакама су приближно исте дужине, кратки и здепасти, а шака има изглед трозупца – палац представља први, кажипрст и средњи прст други, а домали и мали прст трећи „зуб“.
Епифизни центри окоштавања су често деформисани, а проширење епифиза може ограничити покретљивост у зглобу рамена, лакта и кука. Кичмени стуб је релативно нормалне дужине, а када дете прохода примећује се лумбална лордоза (деформација слабинског дела кичме) уз торакалну кифозу (грбу грудног дела кичме), велики трбух и готово хоризонтално положена репна кост. Длаке косе, обрва и трепавица могу бити танке и светле, а могућа је и потпуна ћелавост.
Уколико нема хидроцефалуса, психомоторни развој је у целини нормалан мада се мишићни тонус нормализује око друге или треће године живота. Компликације могу бити хидроцефалус, компресија цервикалне или лумбалне кичмене мождине и коренова, рецидивантна акутна или хронична запаљења средњег уха са последичним слабљењем слуха, страбизам, психосоцијани проблеми итд.
Дијагноза се поставља на основу клиничке слике, клиничког прегледа, рендгенографије, компјутеризоване томографије и нуклеарне магнетне резонанце. Терапија је само симптоматска (лечење компликација), а код тежих деформитета костију се ради и хируршка корекција.
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |