Ми нисмо анђели | |
---|---|
Изворни наслов | Ми нисмо анђели |
Жанр | комедија |
Творац | Срђан Драгојевић |
Режија | Срђан Драгојевић |
Сценарио | Срђан Драгојевић Исидора Бјелица |
Продуцент | Ранко Петрић Гојко Кастратовић |
Главне улоге | Никола Којо Милена Павловић Бранка Катић Срђан Тодоровић Урош Ђурић Соња Савић Весна Тривалић Зоран Цвијановић Мики Манојловић Богдан Диклић Станислава Пешић Војка Ћордић-Чавајда Бојан Жировић |
Музика | Александар Ераковић |
Сценограф | Александар Денић |
Сниматељ | Душан Јоксимовић |
Монтажа | Бранка Чеперац |
Продуцентска кућа | Авала филм РТВ Београд |
Година | 1992. |
Трајање | 98 минута |
Земља | СР Југославија |
Језик | српски |
Следећи | |
IMDb веза |
„Ми нисмо анђели“ је српски филм из 1992. године.[1] Жанр је комедија. По броју продатих биоскопских улазница спада у најуспешније филмове икада снимљене у Србији, ca више од милион продатих улазница, одмах после Зоне Замфирове и сматра се култним филмом. Режисер и сценариста Срђан Драгојевић је дебитовао управо овим филмом и прославио се.[2]
Филм "Ми нисмо анђели" је први из истоимене трилогије.
Двадесетогодишњи студент књижевности Никола има два проблема: редовну јутарњу амнезију праћену мамурлуком и буђење у креветима непознатих девојака. Невоља почиње када се у његов живот умешају трудноћа и љубав. Наиме, матуранткиња Марина, једна од многих Николиних „једнократних“ авантура, затрудни и притом се још и заљуби у њега. Нажалост, Никола се не сећа баш најбоље свих околности. Маринина најбоља другарица одлучује да ствар узме у своје руке. Пошто Марина одбија да прекине трудноћу, она планира низ сулудих стратегија по угледу на своје омиљене романе са срећним завршетком, како би се „сурови љубавник“ Никола заљубио у Марину...[1]
Глумац | Улога |
---|---|
Никола Којо | Никола |
Милена Павловић | Марина |
Бранка Катић | Буба |
Срђан Тодоровић | Ђаво |
Урош Ђурић | Анђео |
Соња Савић | Марта |
Никола Пејаковић | таксиста |
Зоран Цвијановић | Ђура |
Бата Камени | Брле |
Мики Манојловић | Милан |
Бојан Жировић | Раца |
Богдан Диклић | Павле |
Станислава Пешић | Олга |
Ева Рас | Баба Сера |
Весна Тривалић | Виолета |
Слободан Нинковић | Цане |
Војка Ћордић | Вишња |
Драган Максимовић | хипик |
Бранко Видаковић | Шиља |
Наташа Лучанин | Јулијана Владић |
Ратко Танкосић | Смрда |
Татјана Пујин | Лидија |
Горан Даничић | Радош „Џони“ |
Дејан Матић | полицајац |
Југословенска кинотека је, у складу са својим овлашћењима на основу Закона о културним добрима, 28. децембра 2016. године прогласила сто српских играних филмова (1911-1999) за културно добро од великог значаја. На тој листи се налази и филм "Ми нисмо анђели".[4]