Михримах-султанија (ћерка Мурата III)

Михримах-султанија
Лични подаци
Датум рођења1564
Место рођењаМаниса, Османско царство
Датум смртипосле 1618
Место смртиИстанбул,
ГробАја Софија
Породица
Супружник
  • непознато (в. 1582)
  • Бојали Мехмед-паша (в. 1590 —  с. 1593)
  • Сердар Ферхат-паша (в. 1594 —  с. 1595)
  • непознато (в. 1596)
  • Мирахур Ахмет-паша (в. 1604 —  с. 1618)
  • Черкез Мехмет Али-паша (в. 1618 —  с. 1625)
ПотомствоХанзаде-султанија
РодитељиМурат III
султанија Сафије
султанија Османског царства

Султанија Михримах (тур. Mihrimah Sultan) је била ћерка Мурата III и Сафије-султаније.

Живот током владавине оца и брата

[уреди | уреди извор]

Султанија Михримах је добила је част у име ћерке Сулејмана Величанственог, коју је њен отац веома поштовао.

Неки историчари погрешно предлажу да је она рођена 1592. године[1], међутим, Османски регистар указује да је 1595. године, када јој је отац умро, била његово најстарије дете и најстарија ћерка[2], што и указује да је била ћерка Сафије-султаније. Рођена је најкасније 1565. године.

Према извештају амбасадора из 1583. године, Нурбану-султанија је планирала да уда своју другу најстарију унуку Ајше, што би значило да је најстарија ћерка Мурата III већ била удата 1581-1582[3].

Бракови најстарије Сафијине ћерке нису познати, иако је познато да је Сафијина најстарија ћерка удата 1590. године за румелијског намесника Бојали Мехмед-пашу[4][5][6], а након његове смрти је преудата за Сердар Ферхад-пашу[7].

Живот током владавине Ахмеда I и Османа II

[уреди | уреди извор]

Једини општеприхваћен брак султаније Михримах одвио се 1604. године, када ју је братанић Ахмет I удао за намесника Мосула Ахмед-пашу[8], који је касније био намесник Румелије (1614-1616) и Дамаска(1617-1618)[9].

Након смрти Ахмед-паше 1618. године, Осман II је одлучио да за новог гувернера Дамаска постави Черкез Мехмед Али-пашу којег је исте године и оженио са султанијом Михримах. Из брака је рођена кћи Ханзаде, која је још била жива 1666. године.

Мехмед Али-паша је добио место у Дивану. Током владавине Мурата IV, постао је велики везир априла 1624, све док се није разболео и умро 28. јануара 1625 у Токату.

Остатак живота

[уреди | уреди извор]

Након удаје за Мехмет Али-пашу, остатак живота султаније Михримах остаје непознат. Није познато да ли га је надживела. Умрла је у Истанбулу и сахрањена је у Аја Софији.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Öztuna, Y. (1986). Osmanli devleti tarihi. Kültür yayınları serisi. Faisal Finans Kurumu. стр. 306. 
  2. ^ Sakaoğlu 2015.
  3. ^ Anne Walthall, ур. (2008). Servants of the dynasty: palace women in world history. 7 of The California world history library (illustrated изд.). University of California Press. стр. 93. JSTOR 10.1525/j.ctt1ppzvr. „The queen mother arranged the marriages not only of her own daughters but also of the daughters of her son and his concubines. Thus the Venetian ambassador reported in 1583 that Nurbanu planned to marry her son Murad III's second daughter to the head of the palace guards.” 
  4. ^ Pedani, M.P. (2000). Safiye's Household and Venetian Diplomacy. Turcica, 32, p. 29.
  5. ^ Навод амбасадора из августа 1590. године наводи: Уговорени су бракови две кћери султана - прва је лепа и удаће се за намесника Грчке; друга је погрбљена, али није чудовиште, и она ће се удати за Сијавуш-пашу.
  6. ^ Навод амбасадора од априла 1591. године наводи: 1591. године, богата Хумашах Ајше, кћи Михримах и Рустема, предложила је да плати трошкове десет хиљада галија за пола године, ако њен зет Џигалазаде Синан-паша постане Капудан-паша. Истовремено, сестра принца Мехмеда је покушала да прикупи на исти начин ту функцију за сестриног мужа Мехмед-пашу.
  7. ^ Kohen 2006, стр. 172.
  8. ^ Alderson 1956, table XXXII.
  9. ^ Sicill-i Osmani I, стр. 230
  10. ^ Süreyya, 1 Cild 1996.