Мудра сељакова кћи | |
---|---|
Настанак и садржај | |
Аутор | Браћа Грим |
Земља | Немачка |
Језик | немачки (оригинални) |
Жанр / врста дела | дечја бајка |
Издавање | |
Датум | 1812. |
Мудра сељакова кћи је бајка браће Грим. Браћа Грим су познати светски писци бајки. Мудра сељакова кћи је део збирке одабраних бајки браће Грим која је објављена под називом Трећи царев син.[1]
У бајци Мудра сељакова кћи нема никаквих нереалних елемената који су иначе карактеристични за ову књижевну врсту. У причи се не појављују лоши и зли ликови, шта је ипак није одлика бајки. У причи се појављује једна проста девојка која касније постаје царица и са својим мужем живи срећно до краја живота. Мудра сељакова кћи је бајка о сиромашној девојци која са својим оцем, на поклоњеном комаду земље, пронађе аван од злата. Она је знала да уколико буду тај аван дали цару, да би са тиме направила проблем себи и оцу. Алии је њен отац хтео да буде поштен због чега је, на крају, завршио у тамници. Кад је открио цару да је његова ћерка саветовала да никоме не кажу за аван и открио му разлог због којег је она то предложила, цар је закључио да је та девојка мудра и затражио је да одмах дође код њега на двор. Девојка је од цара добила загонетку коју је требала да реши, а ако то успешно направи, цар је обећао да ће је узети за жену. Девојка је направила све шта јој је речено и њих двоје су се венчали. После неколико година дошло је до проблема између њих јер је царица помогла једном сељаку. Цар ју је због њене неискрености послао назад у сиромашну сељачку кућу, али она је, захваљујући својој мудрости, на крају опет успела да придобије цара.[2]
Ликови: сељакова кћи/царица, цар, сељак/царичин отац
Браћа Јакоб и Вилхелм Грим су били немачки академици, лингвисти, лексикографи и аутори, најпознатији по бројним бајкама који су заједно објавили. Бавили су се сакупљањем и објављивањем народних приповетки током 19. века. Најпознатије бајке браће Грим су “Пепељуга”, “Принцеза и жабац”, “Успавана лепотица”, “Снежана и седам патуљака” и многе друге. Прву збирку народних приповетки објавили су 1812. године под називом “Дечје и породичне бајке”, не слутећи да ће оне постати омиљена лектира многих генерација.[3]