Мушкарци воле плавуше (енгл.Gentlemen Prefer Blondes: The Intimate Diary of a Professional Lady[а]) је комични роман америчке ауторке Аните Лус. Прича прати забављање младе плавокосе флаперке Лорелаи Ли и њене пријатељице Дороти. Објављен је 1925, исте године кад и ФицџералдовВелики Гетсби и ДрајзероваАмеричка трагедија, и један је од неколико познатих америчких романа који се фокусирају на безбрижни хедонизам у ери џеза.[2]
Првобитно серијализоване као серија скица у Харперсовом базару током пролећа и лета 1925. године, Анитине скице су поново објавили у облику књиге у новембру 1925. Иако су је критичари одбацили као „превише лагано штиво”,[3] књига је добила похвале многих писаца укључујући Ф. Скота Фицџералда, Џејмса Џојса, Вилијама Фокнера и Х. Џ. Велса.[4]Едит Вортон је поздравила Анитин сатирични рад као „велики амерички роман“ јер је лик Лорелаи Ли отелотворио среброљубље и самоповлашћење које је карактерисало Америку 1920-их током председништва Ворена Г. Хардинга и Калвина Кулиџа.[5]
Мушкарци воле плавуше постала је други најпродаванији наслов 1926. у Сједињеним Америчким Државама и међународни бестселер. Штампан је широм света на преко 13 различитих језика, укључујући руски и кинески.[6] До тренутка када је Анита преминула услед срчаног удара 1981. у 93. години живота, дело је штампано у преко 85 издања и адаптирано у стрип из 1926. године, нему комедију из 1928., бродвејски мјузикл из 1949. и филмску адаптацију из 1953. мјузикл.[6]
Анита је 1927. године написала наставак But Gentlemen Marry Brunettes (Али господа се венчавају са бринетама).[5] Деценијама касније, ауторка је упитана током телевизијског интервјуа да ли намерава да напише и трећу књигу. Шаљиво је одговорила да ће наслов и тема треће књиге бити Gentlemen Prefer Gentlemen (Господа више воле господу).[7] Ова досетка је резултирала наглим прекидом интервјуа.[7]
^Прво издање књиге има наслов Gentlemen Prefer Blondes: The Intimate Diary of a Professional Lady на предњој страни. На насловним странама на насловној страни књиге и унутрашњој страни наслова стоји Gentlemen Prefer Blondes: The Illuminating Diary of a Professional Lady.
Brady, Thomas F. (13. 10. 1946). „Alarum in Hollywood”. The New York Times. New York City. стр. 65, 67. Приступљено 11. 4. 2022. „'The Eric Johnston|Johnston Office,' according to Richard Maibaum, forbade any motion picture which might kick-start 'a ew jazz cycle' in American society.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Doherty, Thomas (1999). Pre-Code Hollywood: Sex, Immorality, and Insurrection in American Cinema 1930-1934. New York: Columbia University Press. стр. 6. ISBN0-231-11095-2 — преко Internet Archive. „The moral guardians tried their damnedest to break up the parade of wastrels marching in the vanguard of the Jazz Age assault on Victorian values... The most significant pact between the censors and the censorable was the Production Code itself, adopted in 1930 to roll back the profligacy of the 1920s.”
„Gentlemen Prefer Blondes (1953)”. Motion Picture Association of America Production Code Administration Records (Извештај). Margaret Herrick Library: Academy of Motion Picture Arts and Sciences. 1952. стр. 1—5.
Loos, Anita (4. 12. 1949). „Blondes' Biography”. The New York Times. New York City. стр. 323, 325. Приступљено 28. 6. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)