Намарупа

Дио серије о
будизму
Пракса

Име-облик или име-лик (пали, санскрит: nāmarūpa), сложеница je индијске филозофије, настала спајањем речи нама (име) и рупа (тело).

У будизму, име-облик означава умно-телесни склоп, скуп свих процеса који чине људско биће, односно организам у психофизичкој целовитости.[1] Име (нама) представља његову психолошку страну, а облик (рупа) физичку. Тако су ова два појма међусобно зависна и нераздвојива.[2]

Име-лик је номиналистички израз својствен будистичкој филозофији, чија је аналогија у европској филозофији "тело и душа" или психички и физички фактор. Израз рупа првенствено означава предмет чула вида.[3]

Умно и телесно

[уреди | уреди извор]

Именом (нама) се називају: осећај, опажај, воља, контакт и пажња. Пет менталних елемената окупљених под називом нама јесу кључни састојци свести. Они су садржани у сваком искуству и имају пресудну улогу у когницији објеката.[1]

Телом (рупа) се називају четири основна елемента и материјални облик сачињен од њих. Четири елемента (земља, вода, ватра и ваздух) представљају основна својства тела: чврстину, кохезију, топлоту и покретљивост.[1]

Јединство гомила

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Хрпа (будизам)

Израз име-облик се користи да означи пет гомила свесног бића, односно јединство тела, осећаја, опажања, менталних творевина и свести.[4]

У будизму, везаност за име-облик се сматра узроком патње.[5]

Условљени настанак

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Условљени настанак

Име-облик чини кључну карику у ланцу условљеног настанка. Према Будином учењу, из свести као услова настаје име-облик.[2] Такође, "свест не постоји онда када име и облик не постоје. Кад име и облик нестану, свест такође нестане".[6]

Према речима Сарипуте, ко разуме име-облик, тај поседује исправно разумевање:

Пријатељи, када племенити ученик разуме име и облик, настанак имена и облика, престанак имена и облика и пут до престанка имена и облика, тада је он тај који поседује исправно разумевање... и стигао је до истинске дарме.[1]

— Сарипута

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Iveković, Rada (1977). Rana budistička misao. Sarajevo: IP Veselin Masleša. 
  • Kovačević, Branislav (2014). Ovako sam čuo: Budino učenje na osnovu izvora u Pali kanonu. Novi Sad–Beograd: Srednji put. 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Kovačević 2014, стр. 288.
  2. ^ а б Kovačević 2014, стр. 72.
  3. ^ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
  4. ^ Речник пали и будистичких термина Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јануар 2011), Приступљено 13. 4. 2013.
  5. ^ Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. 1977. pp. 131-152
  6. ^ Kovačević 2014, стр. 73.
Икона за клице

Овај чланак везан за филозофију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.