Небојша Малбаша

Небојша Малбаша
Лични подаци
Датум рођења (1959-06-25)25. јун 1959. (65 год.)
Место рођења Београд,
ФНР Југославија
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1981–1986
1986–1987
1987–1991
1991–1995
1995–1996
1996–1997		 Ријека
Динамо Загреб
РФК Лијеж
Шарлроа
Стандард Лијеж
Олимпик Шарлроа		 118
29


19
 (39)
(5)


(1)
Тренерска каријера
1997–1998
1998–2000
2000		 Лијеж (асистент)
Олимпик Шарлоа
Лијеж

Небојша Малбаша (Београд, 25. јун 1959) бивши је југословенски и српски фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Малбаша је дебитовао 1981. године за тада југословенског прволигаша Ријеку. У клубу је остао пет сезона одигравши 131 утакмицу,[1] а потом га је 1986. ангажовао Динамо из Загреба, један од клубова из велике четворке југословенског фудбала. За Динамо је наступао једну сезону, забележио укупно 30 наступа и постигао 5 голова.[2] Након тога је отишао у иностранство и потписао за белгијски клуб Лијеж.

Брзо је постао важан играч у систему игре тренера Робера Васежа, постигавши неколико важних голова. У својој првој сезони постигао је 21 гол у првенству, што га је сврстало на треће место најбољег стрелца сезоне, иза Франциска Северејнса и Марка Дегрисеа. У Лијежу је чинио одличан нападачки двојац са својим сународником Звонком Варгом. Године 1989. Лијеж је завршио на трећем месту табеле. Следеће године је био замена у финалу Купа Белгије. У игру је ушао у 60. минуту када је резултат био 1-1, а око 20 минута касније постигао је победоносни погодак за свој тим против Екерена.[3] То је први, и до сада једини, белгијски куп који је освојио клуб из Лијежа.[4] Учествовао је у Купу УЕФА 1989/90, а клуб две године заредом стизао до четвртфинала у европским такмичењима, други пут у Купу победника купова 1990/91.

Године 1991. РФК Лијеж је продао Малбашу Спортингу Шарлроа, који је водио у то време његов сународник Лука Перузовић. Поновно је играо у финалу Купа Белгије 1993, овога пута против Стандарда из Лијежа. Ипак су поражени на тој утакмици, а његов наступ није прошао незапажено у Стандарду који га је ангажовао у лето 1995. године.

У 36. години играо је углавном као замена за Стандард, где су Марк Вилмоц и Михаел Гусенс имали предност у нападу. Редовно је улазио са клупе и на првенственим утакмицама постигао један гол. Након једне сезоне вратио се у Шарлоа, али овај пут у Олимпик који је наступао у Дивизији 2 белгијског фудбала. Малбаша је убрзо одлучио да заврши играчку каријеру током 1997. године.[5]

Постављен је за помоћног тренера Звонка Варге у РФК Лијежу, убрзо након што је завршио играчку каријеру. На крају сезоне постао је први тренер Олимпика, у којем је остао до 2000. године. Потом се вратио у Лијеж, али је напустио клуб након неколико месеци.

Од тада, Малбаша је кренуо активно да прати омладинска првенства Србије и бави се скаутирањем младих играча.

Успеси

[уреди | уреди извор]
  • Шарлроа
    • Куп Белгије: финалисти 1993.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „NEPRIMERENO Srpski fudbaleri gradili istoriju Osijeka i Rijeke, a na tribinama vesela proslava "Oluje" /VIDEO/”. sport.blic.rs. Приступљено 3. 3. 2020. 
  2. ^ „Повијест Динама Небојша Малбаша”. povijest.gnkdinamo.hr. Архивирано из оригинала 03. 03. 2020. г. Приступљено 3. 3. 2020. 
  3. ^ „Zvonko Varga: Napravio sam glupost veka”. novosti.rs. Приступљено 3. 3. 2020. 
  4. ^ „Plongée dans la légende du RFCL qui reçoit Zulte en Coupe”. nordeclair.be. Архивирано из оригинала 03. 03. 2020. г. Приступљено 3. 3. 2020. 
  5. ^ Fiche de Nebojša Malbaša, sur mondedufoot.fr Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2020), Приступљено 3. 3. 2020.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]