Независно позориште Пакистан

Независно позориште Пакистан
лого Независног позоришта у Пакистану
ЛокацијаЛахор
Пакистан
Отворено23. март 2012.; пре 12 година (2012-03-23)
Веб-сајт
Званични веб-сајт

Независно позориште Пакистан је пакистанска позоришна компанија и организација извођачких уметности са седиштем у Лахору, основана у марту 2012. године.[1] Групу води оснивач, писац и редитељ Азем Хамид.[1][2] То је најмлађа позоришна компанија у континуираној продукцији која је наступала међународно и у Пакистану.[3] Од свог оснивања, група је извела преко двадесет и пет позоришних продукција.

Група првенствено наступа на урду језику, али је такође радила позоришне представе на енглеском и панџаби језику.[1] Они су се изузетно фокусирали на оживљавање урду литературе у Пакистану.[4] Независно позориште Пакистан тежи да ради на развоју младих у Пакистану кроз креативне и изведбене уметности.[5][6]

Независно позориште Пакистан произвело је оригиналне позоришне представе попут Аваза (дословни превод: Глас), психолошког трилера и сатиричне кратке представе Кутај (дословни превод: Пси). Такође, адаптирали су дела напредних јужноазијских писаца попут Садата Хасана Мантоа, Рајндера Синга Бедија, Крисана Чандера, Имтиаза Али Таја, Асфака Ахмеда и Мерзе Адеба.[7]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Основање

[уреди | уреди извор]

Компанију су основали 2012. године Азем Хамид и Даниал Сиед, а она сада послује по свим позориштима у Лахору: Алхамра уметничка организација и Али аудиториум (за класичне драме и музику Урду језика и са Бродвеја) и различитим образовним институтима (за позоришне радионице и кратке представе).[8][9]

Њихова прва позоришна продукција Хатак (буквално значење: Увреда), представила је модну манекенку и глумицу Зару Перзаду у главној улози заснована на краткој причи познатог урдуистичког писца Садата Хасана Мантоа, постављеној у новембру 2012. и добио позитивне критике критичара.[10] Након тога уследила је група која је сарађивала са уметничким школама на позоришној представи Дарееча, која је заснована на списима представе Куртаба Ка Кази коју је написао Имтиаз Али Тај.[11]

Ране године

[уреди | уреди извор]

У 2013. години, група је започела своју годину са две краткометражне представе; Дастак, представа коју је написала Мерза Адеб и Авааз (Глас) у сарадњи са Лахор Грамар школом, која је освојила две награде, за најбољу глуму и споредне глумачке улоге.[12] Тај успех касније је уследио распродатом изведбом позоришне адаптације представе Асхфак Ахмеда „Фехмида Ки Кахани”, а представу су хвалили многи књижевници, укључујући Ајуба Кхавара. Група је наставила да изводи класичну сатиру од 4. до 6. октобра 2012. и добила је позитивне критике. Истог месеца Азем Хамид режирао је Кутај, сатиричну представу као изругивање друштву. Представа је освојила награду Имтиаз Али Тај на фестивалу који се одржава у Лахору у Пакистану.[13]

Међународни успех

[уреди | уреди извор]

Године 2014. група је приредила неколико представа, као што је Џелум Мејн Наупар у којој је играла сценска глумица Амтул Бавеја, а представа је адаптација чувеног филма Дванаест љутих људи. Током лета је група отпутовала на своју прву међународну турнеју на 2. међународној конвенцији, одржаној у Ченају у Индији где су сарађивали са координатором Марги Маду на класичној санскртској позоришној предстаи Ангулианкам (Златни прстен) у јуну 2014. године.[14][15]

У децембру 2014. године је компанија наставила да производи њихову најпознатију позоришну представу Камра бр. 9 (Соба бр. 9), радио драму коју је написао Садат Хасан Манто и режирао Азем Хамид. Представа је била добро прихваћена од стране критичара и публике, а Дејли Тајмс је написао „Камра # 9 ... мистериозни мјузикл је најбољи пример Урду театра“. Шоаб Ахмед из часописа Ден Њуз написао је да је представа имала тако снажну продукцијску вредност да је публику држала на својим местима до краја.[16]

Књижевни комад био је дубоко и смислено прилагођен представи.Током интервјуа за Експрес трибјун редитељ Азем Хамид рекао је: „Визуализација и стварање осећаја за Делхи из тридесетих година 20. века био је огроман изазов; прошетали смо око Јандера у Индији да бисмо добили инспирацију за сценографију Камра # 9."[17] Блог Мајни-Нама осврнуо се на перформанс и истакао: „Гарнитура је била прилично скромна - реалистична са старим радиом, телефоном и столицама. Нешто касније била сам сведок квалитетне расвете коју је урадио Шакил Сидику, који је буквално подесио темпо игре са класичним светлима".[18] Дневни лист Њуз је тада написао: "Камра # 9 пружила је увид у човекovu сложеност. " Ализа Расул, списатељица и критичарка магазина Јулин, известила је да је хвалила представу док је писала,„ Прво, Манто радио је био освежавајући избор, јер је то један од мање познатих жанрова које је Манто компоновао током свог кратког животног века.[19] Друго, представа је била веома добро одиграна, и што је најважније, режија је била равномерна, што је представу учинило добром", додајући :„Након успеха у Пакистану, компанија је наставила да изводи Камру бр. 9 у Западном Бенгалу у Индији, како би промовисала мир између две граничне државе. Током интервјуа за Телеграф, „Последњих неколико година, позоришни и културни активисти протестују на различите начине против фанатизма, покушавајући да науче људе из руралних средина, организују радионице у школама и факултетима и приређују улична позоришта. Надали су се да ће се постепено створити мирна атмосфера. Директор компаније Азеем Хамид добио је награду из општине Сантипур за сценарију и режију Камра бр. 9 у Западном Бенгалу.[20]

Године 2015. режисер Азем Хамид рекао је у интервјуу за часопис Ми авсом да је „одлучио да повећа Независно позориште Пакистана. У децембру 2015. године је група снимила сет од три позоришне представе, 3 Каханиан (Три приче) у којима је Бу (Одор) била оригинална представа коју је написала дипломирана студенткиња Универзитета Регина, Аиша Мохсин.[21] Часопис „Пакистан Данас” известио је да је Каханиан добио мешовите критике од стране критичара, док је Фаизан Јавед из часописа Нација похвалио представу пишући: "Непосредни одговор публике одређује квалитету представе у позорници. А када је у питању друштвена порука за публику је утицај непрекидан.[22][23][24]

Афирмисаност позоришта

[уреди | уреди извор]

Компанија је у марту 2016. године продуцирала позоришну адаптацију представе Нејла Симона, Гласине, коју су хвалиле и подржале познате личности и филмске звезде попут Аге Али, Сибил Ковдри, Пунам Анвар, Рејчел Гил и комичара Али Суфиан Васифа.[25] Представа је била у потпуности распродата. Убрзо након тога, чланови тима компаније су учествовали и водили делегацију на Четвртој међународној конвенцији. У септембру 2016. године је Универзитет за ветеринарство и животињске науке био домаћин тродневног програма позоришних радионица, на којем су одржана предавања чланова тима групе, укључујући Азема Хамида и Фаиза Расола. Циљ радионице био је фокусирање на окупљање талентованих ученика на једној платформи и развијање њихових позоришних вештина како би могли да истраже и науче основне концепте позоришта у новом медију како би преточили своје изражавање.[26]

Дана 20. октобра2016. године Хамид је најавио да ће компанија режирати и продуцирати три позоришне представе комедија које укључују Арсен и Стару чипку, Трчање за своју жену и Свет око 80 дана. У интервјуу за Дејли Пакистан, Хамид је истакао да је узбуђен и да се радује новембру. Пробе су ових дана у пуном замаху у Лахоре гмумачкој школи, а након тога ћемо прећи на пробе у другој школи.[27] Биће то остварење снова за љубитеље позоришта, док настављамо да радимо на оживљавању позоришне културе у Пакистану, рекао је Азем Хамид, директор компаније. Нејшн је известио да ће компанија 19. новембра 2016. године у Лахору у Пакистану представити чувену црну комедију Јозефа Кеселринга, под називом Арсен и стара чипка.[28][29]

Дана 25. новембра 2016. године, Сана Гилани из Дневног Пакистана објавила је преглед представе „Арсен и стара чипка” која је уприличена 19. новембра, рекавши да је „Независно позориште извело невероватно урнебесну представу”, додајући да је „Азеем Хамид из Независног позоришта Пакистан дао најбоље од себе и режирао адаптацију представе”.[30] Недељу дана касније, Фајз Расол режирао је репризу комедије Рај Кунијаа, која је добила аплауз и уважавање публике, позитивне критике. Дејли Пакистан је представу назвао изузетним успехом. У децембру 2016. године је група основала Национални центар Пакистана у савезу са професионалцима који се баве позориштем за децу и младе у Пакистану, са циљем да следеће године буде домаћин фестивала извођачких уметности у Лахору.[31][32]

Наставак успеха (2017—2018)

[уреди | уреди извор]

Тим независног позоришта Пакистан најавио је да ће бити домаћин и организотор највећег дечијег уметничког фестивала, Тамаша, који се одржао 7., 8. и 9. априла 2017. године у уметничком већу Алхамра, у Лахору, Пакистан.[33][34] Даун је 7. априла током отварања свечаности известио да Фестивал представља позоришне представе за младе, радионице за обуку предстојећих режисера, мајсторске радионице међународних тренера за локалне уметнике и дискусијске за ширу јавност.[35]

Дана 19. маја 2017. године, компанија је продуцирала позоришне адаптације филма Пут око света за 80 дана и Јулије Цезара од Вилијама Шекспира у режији Сиед Шабе ул-Хасана.[36][37] Након тога уследиле су успешне позоришне представе „Непарни пар“ Нејла Симона у режији Аема Хамида.[38]

У пролеће 2018. године године Независно позориште Пакистан водио је Макбет. Дана 12. маја 2018. Независно позориште Пакистан сарађивало је са Харсук глумачком школом.[39] Компанија је 15. новембра 2018. године продуцирала позоришну адаптацију представу Мумтаз Муфтија у сарадњи са глумачком школом у Лахору, у режији Нурулана Басита и Заинаба Музафара.[40]

Едукација

[уреди | уреди извор]

Позоришне радионице Независног театра Пакистан користе уметност глуме и приповедања као модел за креативно размишљање уопште.[41][42] Директор компаније Азем Хамид у радио интервјуу рекао је: Поучавање креативним изразима попут позоришта игра важну улогу у изградњи вештина самопоуздања, унапређењу лидерских квалитета и оснаживању емпатије код деце".[43] Група је интензивно сарађивала са водећим приватним и јавним образовним установама као што су Лахоре гимназија, Градска школа, Бејтхаус школски систем, Национални универзитет Бејтхаус, Савез за учење, Институт пословне администрације, Карачији и са непрофитним организацијама попут Рабта за промоцију позоришта и књижевности у Пакистану.[44][45][46]

Чланови компаније представљени су у документарном филму који је емитован у телевизијској емисији Кахани Пакистани из Урду гласа Америке, а домаћин је била Ајеша Гилани, где су говорили о „Важности театра и како је уметност одраз живота у Пакистану", у јануару 2016. године.[47]

Компанија наставља да нуди вишенедељне радионице и часове појединцима који желе да се истакну у позоришној продукцији, перформансу и образовању; пружа платформу за младе амбициозне пакистанске уметнике да се истакну у својим креативним подухватима. Азем Хамид у интервјуу за Мај Војс, рекао је: Тренутно проводимо обимна истраживања културе извођачке уметности у Пакистану.[48] Изводимо иновативни позоришни програм усмерен на младе и генијалан наставни план и програм широм земље. Наше продукције су усредсређене на пакистанске вредности са нагласком на стварање културалног дијалога средствима креативног изражавања".[49][50]

Као део Националног центра АССИТЕЈ Пакистан, компанија је била домаћин и организовала 7. издање годишњег АССИТЕЈ Азијског скупа који се одржао у Лахору од 6. до 7. априла 2017. године.[51][52] Следило је организовање фестивала Тамаша који је представио 8 позоришта, плеса и музике представе професионалних група, 21 позоришни перформанс по школама и 10 радионица ликовне уметности за децу и младу публику са 8 дискусијских сесија о извођењу уметности и позоришта за децу и младу публику са познатим личностима.[53] У марту 2018. године, организација је угостила први програм АССИТЕЈ, резиденцијални програм у Лахору у Пакистану.[54][55]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Независно позориште Пакистан освојило је награде „Најбоља споредна улога“ и „Најбољи глумац“ на фестивалу Хумора у Лахор глумачкојј школи 2013. године.[56] Компанија је освојила награду „Имтиаз Али Тај“ за своју представу Кутај у Лахору након чега и награду “За најбољу игру и најбољег глумца“ на БНУ Фестивалу 2014. годибе. Прва међународна награда компаније припала је изведбом Камра # 9 (Соба бр. 9) на фестивалу одржаном у децембру 2014. године, у Западном Бенгалу, Индија. Такође су награђивнаи за своју допринос миру од стране општине Сантипур. Организација је била део стипендијског програма за развој инклузивне и креативне економије (ДИЦЕ) 2019. године.[57]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Tete-a-Tete with Azeem Hamid”. IdeasEvolved.com. Архивирано из оригинала 20. 02. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2015. 
  2. ^ „Azeem Hamid and the Independent Theatre Company”. YoulinMagazine.com. Приступљено 8. 1. 2015. 
  3. ^ „REARTS – REIMAGINING THE ARTIST ECOSYSTEM”. Plan9. Приступљено 8. 9. 2019. 
  4. ^ „Theatre Production Houses in Pakistan are Giving Wings to Talent!!!”. Tweetistan.com. Приступљено 16. 7. 2016. 
  5. ^ „Pakistan Entrepreneurs Support Vision 2025 Goals USD 150 Billion”. netmag.pk. Приступљено 18. 9. 2019. [мртва веза]
  6. ^ „Middle East startup investment nears $1bln in 2017”. zawya. Приступљено 18. 9. 2019. 
  7. ^ „Independent Theatre Pakistan Top #7 Facts”. YouTube.com. Приступљено 4. 4. 2016. 
  8. ^ „Shehr, NOS, Town Talk”. Jang.com. Архивирано из оригинала 09. 03. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2015. 
  9. ^ „Interview: Zara Peerzada”. newslinemagazine.com. Приступљено 8. 1. 2015. [мртва веза]
  10. ^ „Drama 'Hatak' presented in Alhamra report by Raza Zaidi”. City42. Приступљено 8. 1. 2015. 
  11. ^ „Shehr, NOS, Town Talk Nov 11-2012”. Jang.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 8. 1. 2015. 
  12. ^ „Famous Novel 'Naql-e-Makani' by Rajinder Singh Bedi to be performed in Lahore report by Mukarram Kaleem”. City42. Приступљено 8. 1. 2015. 
  13. ^ „Dog Gone by Nadeem F. Paracha”. Dawn News. Приступљено 4. 4. 2016. 
  14. ^ „Bedi's 'Naql-e-Makani' being staged at Ali Auditorium”. Daily Times. Архивирано из оригинала 8. 2. 2015. г. Приступљено 8. 1. 2015. 
  15. ^ „'Naql-e-Makani' report by Mukarram Kaleem”. City42. Приступљено 8. 1. 2015. 
  16. ^ „Paperazzi Magazine Issue #25”. Paperazzi Magazine. Приступљено 4. 4. 2016. 
  17. ^ „Beyond Borders”. The Hindu. Приступљено 4. 4. 2016. 
  18. ^ „Kamra #9 opens in Lahore.”. Daily Times. Приступљено 4. 4. 2016. 
  19. ^ „Manto’s Kamra Number 9 at Alhamra”. Dawn News. Приступљено 8. 1. 2015. 
  20. ^ „A room full of Manto’s imagination”. The Express Tribune. Приступљено 8. 1. 2015. 
  21. ^ „Kamra with a view”. The News on Sunday. Архивирано из оригинала 13. 06. 2018. г. Приступљено 4. 4. 2016. 
  22. ^ „Meeting Manto`s mysterious occupant of Kamra#9”. The Mani-Nama Blog. Приступљено 4. 4. 2016. 
  23. ^ „The Mysterious Resident of Kamra No. 9”. Youlin Magazine. Приступљено 4. 4. 2016. 
  24. ^ „Santipur stage for theatre festival”. The Telegraph India. Приступљено 8. 1. 2015. 
  25. ^ „Pak Theatre's message of Peace”. The Telegraph India. Приступљено 4. 4. 2016. 
  26. ^ „Meet: The Very Talented – Azeem Hamid, Founder and CEO at Independent Theatre Pakistan”. My Awesome Journey. Приступљено 4. 4. 2016. 
  27. ^ „Teen Kahaniyan finally told”. Pakistan Today. Приступљено 4. 4. 2016. 
  28. ^ „Theatre group unfolds ‘3 Kahaniyan’ from 30th”. Dawn News. Приступљено 4. 4. 2016. 
  29. ^ „3 Kahaniyan: Independent Theatre Pakistan”. The World of HSY. Архивирано из оригинала 20. 06. 2017. г. Приступљено 4. 4. 2016. 
  30. ^ „Teen Kahaniyan is ready to BUZKASHA!”. Pakistan Today. Приступљено 4. 4. 2016. 
  31. ^ „Absurdity in all its right”. The Nation. 3. 12. 2015. Приступљено 4. 4. 2016. 
  32. ^ „3-days Theatre workshop title Dramaship concludes at University of Veterinary and Animal Sciences”. www.pakistannewsreleases.com. Архивирано из оригинала 18. 01. 2017. г. Приступљено 8. 9. 2016. 
  33. ^ „3-day Theatre Workshop Concludes At UVAS”. Pakistan Point. Приступљено 8. 9. 2016. 
  34. ^ „3-days Theatre workshop title "Dramaship" concludes at UVAS”. www.uvas.edu.pk. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 8. 9. 2016. 
  35. ^ „Daily Pakistan Global collaborates with Independent Theatre Pakistan to bring you jam-packed halls this November!”. Daily Pakistan. Архивирано из оригинала 22. 10. 2016. г. Приступљено 20. 10. 2016. 
  36. ^ „ASSITEJ Newsletter 83”. ASSITEJ International. Приступљено 18. 2. 2017. 
  37. ^ „ASSITEJ Pakistan is here!”. ASSITEJ International. Приступљено 1. 2. 2017. 
  38. ^ „What's on”. The Nation Pakistan. Архивирано из оригинала 10. 05. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2016. 
  39. ^ „Arsenic & Old Lace: Play Highlights [LGS 15-C & ITP Collaboration]”. Daily Pakistan. Архивирано из оригинала 26. 11. 2016. г. Приступљено 25. 11. 2016. 
  40. ^ „Independent Theatre Pakistan’s second play ‘Run For Your WIFE’: Remarkably successful!”. Daily Pakistan. Архивирано из оригинала 26. 11. 2016. г. Приступљено 29. 11. 2016. 
  41. ^ „Tamasha underway”. The Nation. Приступљено 8. 4. 2017. 
  42. ^ „Tamasha Festival opens at Alhamra”. Dawn News. Приступљено 8. 4. 2017. 
  43. ^ „Tamasha begins in Lahore”. The Nation. Приступљено 7. 4. 2017. 
  44. ^ „Lahore’s most anticipated “Tamasha Festival 2017” is just around the corner”. Daily Pakistan. Архивирано из оригинала 21. 03. 2017. г. Приступљено 21. 3. 2017. 
  45. ^ „Announcing the 7th ASSITEJ Asia Meet and first ever performing arts festival “TAMASHA” for young audiences from 7th to 9th April, 2017 – Alhamra Arts Council, Lahore”. Daily Pakistan. Приступљено 5. 4. 2017. 
  46. ^ „Tamasha Festival 2017 to begin in Lahore this week”. Business Recorder. Приступљено 6. 4. 2017. 
  47. ^ „Tamasha Day 2”. The Nation. Приступљено 9. 4. 2017. 
  48. ^ „Rang-e-Kainat - a musical performance by Harsukh”. evensi.com. Приступљено 18. 9. 2019. 
  49. ^ „’بچوں کو سوال کرنے دیں‘”. BBC Urdu. Приступљено 4. 4. 2016. 
  50. ^ „Rabtt - Blue Book”. Rabtt.org. Архивирано из оригинала 27. 12. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2017. 
  51. ^ „7th ASSITEJ Asia Meeting was held at Lahore, Pakistan from April 6 – 7, 2017.”. ASSITEJ International. Приступљено 1. 5. 2017. 
  52. ^ „Azeem Hamid - Redefining Theatrical Arts”. My Voice Unheard. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 24. 11. 2016. 
  53. ^ „Azeem Hamid - ChangemakersXchange”. ChangemakersXchange.com. Приступљено 20. 5. 2017. 
  54. ^ „‘What you do not know could kill you’”. Urooj Sultan, The Express Tribune. Приступљено 29. 7. 2016. 
  55. ^ „کہانی پاکستانی:Art- Reflection of Our Lives”. Voice of America Urdu. Приступљено 4. 4. 2016. 
  56. ^ „Report – Next Generation Program 2018”. ASSITEJ International. Приступљено 18. 9. 2019. 
  57. ^ „DICE Pakistan - Lahore Fellows”. DICEPakistan.org. Приступљено 18. 9. 2019. [мртва веза]