| Немања Човић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Немања Човић | ||
| Датум рођења | 18. јун 1991. | ||
| Место рођења | Нови Сад, СФР Југославија | ||
| Висина | 1,86 m | ||
| Позиција | нападач | ||
| Јуниорска каријера | |||
| Цемент Беочин | |||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 2007—2008. | Цемент Беочин | 19 | (5) |
| 2008—2010. | Пролетер Нови Сад | 35 | (11) |
| 2010—2011. | Парма | 0 | (0) |
| 2011. | Војводина | 1 | (0) |
| 2011—2013. | Спартак Суботица | 32 | (3) |
| 2013. | Доњи Срем | 6 | (0) |
| 2014. | Спартак Семеј | 9 | (3) |
| 2014. | Пролетер Нови Сад | 11 | (4) |
| 2015. | Шахтјор Солигорск | 15 | (3) |
| 2016. | Пролетер Нови Сад | 4 | (0) |
| 2016. | Минск | 24 | (8) |
| 2017. | Ламија | 3 | (1) |
| 2017. | Минск | 22 | (3) |
| 2018—2019. | Пролетер Нови Сад | 48 | (17) |
| 2019—2022 | Војводина | 63 | (16) |
| 2022— | Куншан | 12 | (6) |
| Репрезентативна каријера** | |||
| 2010. | Србија до 19 | 3 | (1) |
| 2012. | Србија до 21 | 1 | (1) |
| 2021— | Србија | 2 | (0) |
|
* Датум актуелизовања: 12. август 2022. ** Датум актуелизовања: 31. јануар 2021. | |||
Немања Човић (Нови Сад, 18. јун 1991) је српски фудбалер. Игра на позицији нападача.
Прве фудбалске кораке је направио у беочинском Цементу, за чији први тим је дебитовао са 16 година, док се клуб такмичио у Војвођанској лиги.[1] Током 2008. године је прешао у новосадски Пролетер, са којим у сезони 2008/09. осваја прво место у Српској лиги Војводине. Провео је у Пролетеру и први део такмичарске 2009/10. у Првој лиги Србије,[2] да би током зимског прелазног рока 2010. године отишао на пробу у италијанску Парму. На проби је задовољио челнике Парме, па је потписао уговор на четири и по године.[1]
Није добио прилику да дебитује за Парму,[3] па се већ у јулу 2011. вратио у Нови Сад и потписао за Војводину.[4] За Војводину је наступио у двомечу другог кола квалификација за Лигу Европе против лихтенштајнског Вадуца, као и у првом колу такмичарске 2011/12. у Суперлиги Србије. Након тога је прешао у суботички Спартак,[5] где је провео наредне две године. Током првог дела сезоне 2013/14. је наступао за тадашњег суперлигаша Доњи Срем из Пећинаца, а током 2014. је био у Казахстану где је играо за Спартак Семеј.[2]
У јесењем делу сезоне 2014/15. је поново носио дрес новосадског Пролетера,[2] а почетком 2015. прелази у белоруски Шахтјор из Солигорска. Исте године се вратио у Пролетер, а потом је имао иностране ангажмане у белоруском Минску (у два наврата) и грчком друголигашу Ламији.[2] Почетком 2018. по четврти пут постаје играч Пролетера. Са Пролетером је у сезони 2017/18. освојио прво место у Првој лиги Србије, чиме је изборен историјски пласман у Суперлигу Србије. Човић је у дресу Пролетера, током сезоне 2018/19, на 34 суперлигашке утакмице постигао десет голова.[2]
У јулу 2019. потписује уговор са Војводином.[6] Недуго по доласку је доживео тешку повреду, због које је пропустио цео јесењи део сезоне 2019/20.[7] Заиграо је за Војводину од пролећног дела шампионата.[8] Са Војводином је освојио Куп Србије за 2019/20.[9] По избору навијача, Човић је проглашен за најбољег играча Војводине за сезону 2020/21.[10] Напустио је Војводину у априлу 2022. године када је прешао у кинеског друголигаша Куншан.[11]
Човић је у јануару 2021. добио позив вршиоца дужности селектора, Илије Столице, за учешће на турнеји репрезентације Србије, састављене претежно од фудбалера из домаће Суперлиге.[12] Дебитовао је истог месеца на пријатељском сусрету са Доминиканском Републиком у Санто Домингу.[13] Наступио је и неколико дана касније, против Панаме, а након изласка Слободана Урошевића из игре понео је и капитенску траку.[14]
| Србија | ||
|---|---|---|
| Године | Наступа | Голова |
| 2021. | 2 | 0 |
| Укупно | 2 | 0 |