Ненад Лалатовић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Ненад Лалатовић | ||
Датум рођења | 22. децембар 1977. | ||
Место рођења | Београд, СФР Југославија | ||
Висина | 1,89 m | ||
Позиција | одбрана | ||
Јуниорска каријера | |||
Црвена звезда | |||
Сениорска каријера* | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1994—2002. | Црвена звезда | 87 | (4) |
1995—1996. | → ОФК Београд | 3 | (0) |
1997. | → Раднички Крагујевац | 12 | (0) |
1997—1999. | → Милиционар | 41 | (0) |
2003—2005. | Шахтјор Доњецк | 10 | (0) |
2003—2004. | → Волфсбург | 0 | (0) |
2006. | Земун | 5 | (0) |
2006—2007. | ОФК Београд | 10 | (0) |
Репрезентативна каријера | |||
2000. | СР Југославија | 1 | (0) |
Тренерска каријера | |||
2011. | Срем | ||
2011—2013. | Пролетер Нови Сад | ||
2013. | Вождовац | ||
2014. | Напредак Крушевац | ||
2014—2015. | Црвена звезда | ||
2015. | Борац Чачак | ||
2015—2016. | Војводина | ||
2016. | Србија до 20 | ||
2017—2018. | Чукарички | ||
2017. | Србија до 21 | ||
2018—2019. | Раднички Ниш | ||
2019—2021. | Војводина | ||
2021. | Ал Батин | ||
2022. | Раднички 1923 Крагујевац | ||
2022. | Борац Бања Лука | ||
2022—2023. | Раднички Ниш | ||
2023. | Младост Нови Сад | ||
2023. | Зорја Луганск | ||
2023—2024. | Спартак Суботица | ||
* Датум актуелизовања: 22. април 2024. |
Ненад Лалатовић (Београд, 22. децембар 1977) je бивши српски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.
Прошао је све млађе категорије Црвене звезде, а за први тим црвено-белих је дебитовао у финишу пролећног дела првенства 1997. године, а сезону раније био је на позајмици у ОФК Београду.[1] Калио се и у Радничком из Крагујевца 1997. године, као и у београдском Милиционару од 1997. до 1999. године, када се вратио у Црвену звезду.[1] Славољуб Муслин је у току јесење сезоне 1999/00. преузео место тренера, а Лалатовић је у пролећном делу сезоне одиграо већи број мечева у стартној постави.
Лалатовић је за Звезду одиграо 118 званичних мечева и постигао пет голова. Освојио је две шампионске титуле (2000, 2001) и два Купа Југославије (2000, 2002). У сезони 2000/01. је постигао четири гола у шампионату. У стрелце се уписао у 115. вечитом дербију против Партизана у победи од 2:0, а противничке голмане је матирао и против Обилића (4:0), као и два пута против Напретка у победама од 2:1 и 9:1. После одласка Горана Буњевчевића у Тотенхем 2001. године, Лалатовић је промовисан у новог капитена Црвене звезде. У сезони 2001/02. одиграо је чак 40 такмичарских утакмица – највише у екипи уз Марјана Марковића. Играо је у квалификацијама за Лигу шампиона против Динама из Кијева 2000. године (0:0 и 1:1), и Бајера из Леверкузена 2001. године (0:0 и 0:3), али Звезда није успела да се докопа групне фазе елитног такмичења. Са њим у тиму црвено-бели су из Купа УЕФА избацивали енглески Лестер (1:1 и 3:1) и италијански Кјево из Вероне (0:0 и 2:0), победили Селту (1:0), све екипе из тада три најјаче лиге у Европи.
У јануару 2003. постаје члан украјинског Шахтјора са којим је потписао трогодишњи уговор.[2] Након годину дана таворења у украјинском Доњецку, решио је да потражи срећу на другој страни, па је прихватио понуду о позајмици из немачког бундеслигаша Волфсбурга. Осим неколико сусрета у другом тиму Волфсбурга, није успео да се наметне у овом бундеслигашу, па се вратио у Украјину.
У новембру 2005. Фудбалски савез Украјине је Лалатовића суспендовао на 12 месеци због напада на судију у мечу „Б” тимова Шахтјора и Зорје. Наводно је после утакмице песницом ударио арбитра, добио црвени картон, а после тога с леђа опет насрнуо на њега.[3] У децембру 2005. Лалатовић и клуб из Доњецка су раскинули уговор и искусни дефанзивац се вратио у Србију. Једно време наступао за Земун, да би каријеру окончао у дресу ОФК Београда.
За репрезентацију СР Југославије одиграо је један меч. Било је то 13. децембра 2000. на мечу против Грчке када је провео на терену 45. минута.[4]
Лалатовић је тренерску каријеру почео на клупи Срема из Сремске Митровице априла 2010. године. Наредне две сезоне водио је Пролетер из Новог Сада, а у сезони 2013/14. је по шест месеци био тренер Вождовца и Напретка.
У јуну 2014. Лалатовић је постављен за тренера Црвене звезде.[5] Са црвено-белима је у сезони 2014/15. освојио друго место у Суперлиги Србије са 7 бодова заостатка за Партизаном, док је у Купу Србије тим елиминисан већ у осмини финала од Рада. Клуб није наступао у европским такмичењима због казне УЕФА. На крају сезоне Лалатовићу је истекао уговор па је напустио клупу црвено-белих.[6]
Крајем јуна 2015. Лалатовић је постављен за тренера Борца из Чачка.[7] Због тешке финансијске ситуације у клубу он је напустио Борац 10. новембра 2015. године.[8] У моменту његовог одласка Борац се налазио на другом месту у Суперлиги Србије.
Само дан након што је напустио Чачане, Лалатовић је представљен као нови шеф стручног штаба Војводине.[9] Са Новосађанима се задржао до 16. децембра 2016. године када је поднео оставку. Војводина је са њим као тренером стигла до последњег кола квалификација за Лигу Европе, а у Суперлиги Србије 2016/17. је на крају јесењег дела шампионата била на трећем месту са девет бодова мање од Црвене звезде, а три од Партизана. Под његовим вођством, током 13 месеци и четири дана, Новосађани су одиграли 54 званичне утакмице у првенству, Купу Србије и квалификацијама за Лигу Европе. Забележили су скор од 30 победа, 15 ремија и само 8 пораза, уз сјајну гол разлику – 87:36.[10]
Лалатовић је 26. децембра 2016. постављен за тренера Чукаричког, са којим је потписао четворогодишњи уговор.[11] Водио је Чукарички до краја сезоне 2017/18. када је споразумно раскинуо сарадњу са клубом.[12] Почетком јуна 2018. године је постављен за тренера Радничког из Ниша.[13] Са екипом Радничког је у сезони 2018/19. освојио друго место у Суперлиги Србије, што је најбољи пласман у историји клуба.[14] Такође је стигао до полуфинала Купа где је елиминисан од Партизана. У јуну 2019. године је напустио Раднички.[15]
Неколико дана након напуштања Радничког, Лалатовић је по други пут у каријери преузео Војводину.[16] У финалној утакмици Купа Србије за сезону 2019/20, Војводина је била боља од Партизана, после успешнијег извођења једанаестераца. Лалатовић је на тај начин освојио свој први трофеј у тренерској каријери.[17] Крајем октобра 2020, након тријумфа у првенственој утакмици над Бачком, Лалатовић је постао тренер са највише забележених победа у историји ФК Војводина.[18] Он је тако оборио рекорд стар више од шездесет година који је претходно држао Густав Лехнер, који је водио екипу од 1953. до 1957. године.[19] Лалатовић је напустио Војводину по окончању такмичарске 2020/21.[20]
Дана 8. јуна 2021. године је по други пут у каријери постављен за тренера Радничког из Ниша.[21] Међутим, Лалатовић није водио Раднички пошто је 16 дана касније преузео Ал Батин, прволигаша из Саудијске Арабије.[22] Водио је Ал Батин на осам утакмица (једна победа, три ремија и четири пораза), након чега је 17. октобра 2021. добио отказ.[23]
У фебруару 2022. је постављен за тренера Радничког 1923 из Крагујевца.[24] У моменту преузимања клуба, Раднички се налазио на последњем месту Суперлиге Србије.[25] Под Лалатовићем вођством, Раднички 1923 је остварио учинак од шест победа, четири ремија и осам пораза и од последњег места на крају јесењег дела сезоне домогао се баража (у којем је био бољи од панчевачког Железничара) и опстанка у највишем рангу такмичења.[26][27]
У јуну 2022. је постављен за тренера Борца из Бања Луке.[28] На почетку свог мандата елиминисан је у 1. колу квалификација за Лигу конференције од Торшавна са Фарских Острва.[29] Након ремија са Слогом из Добоја у Премијер лиги БиХ, 18. јула 2022, Лалатовић је поднео оставку коју је управа клуба одбила те је он остао шеф стручног штаба Бањалучана.[30][31] Поново је поднео оставку 26. августа исте године, након пораза од Леотара, али је овај пут оставка прихваћена.[32] Лалатовић је Борац водио на девет утакмица на којима је остварио четири победе, исто толико пораза те један нерешен резултат.[32] Због реновирања Градског стадиона у Бањалуци, Лалатовић ниједну утакмицу није водио на домаћем терену.[33]
Почетком септембра 2022. је поново постављен за тренера Радничког из Ниша.[34] Са те функције је смењен 5. марта 2023. године.[35] Четири дана касније је представљен као нови тренер екипе Младости из Новог Сада.[36] Водио је Младост на 11 мечева, забележио учинак од две победе, шест ремија и три пораза, али је клуб испао из Суперлиге Србије. На крају сезоне му је исткао уговор па је напустио клуб.[37]
Лалатовић је 1. марта 2017. године постављен за селектора младе репрезентације Србије.[38] Претходно је Томислав Сивић са младом репрезентацијом изборио пласман на Европско првенство 2017. у Пољској, али је у међувремену поднео оставку па је на његово место постављен Лалатовић како би водио тим на првенство.[38] Млада селекција је са Лалатовићем на клупи, завршила такмичење на Европском првенству већ у групној фази. Освојен је само један бод против Македоније (2:2), док су порази дошли од Португала (0:2) и Шпаније (0:1).[39] Након првенства Лалатовић је напустио место селектора.
Црвена звезда
Шахтјор
Војводина
|arhiviranjeURL=
игнорисан [|arhiviranjeurl=
се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL=
и |archive-url=
(помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum=
и |archive-date=
(помоћ)
|arhiviranjeURL=
игнорисан [|arhiviranjeurl=
се препоручује] (помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjeURL=
и |archive-url=
(помоћ); Пронађени су сувишни параметри: |arhiviranjedatum=
и |archive-date=
(помоћ)