Окружна милиција (Енглеска)

Окружна милиција (енгл. Trained Bands, дословно "Обучене чете") је војна организација која је постојала у Енглеској и њеним колонијама од 16. до 18. века, састављена од наоружаних грађана и земљопоседника, окупљених у водове, чете и пукове по територијалном принципу, који су позивани под оружје у тренуцима кризе.^[1] Ове јединице одиграле су важну улогу у првој фази енглеског грађанског рата.^[2]

Формирање

Обучене чете формиране су око 1570, у другој деценији владе Елизабете I, као одговор на развој наоружања и тактике у континенталној Европи. Употреба пешадијских јединица наоружаних копљем и пушком-које су успешно користиле Шпанија и Холандија-захтевала је стандардизовану (усклађену) обуку и опрему, која се није могла постићи у тадашњој енглеској војсци. Она се заснивала на средњовековним установама феудалне обавезе, ослањајући се на одреде (пратње) великаша и већином необучене (и разнолико опремљене) регруте из способне мушке популације од 16. до 60. године, ојачане страним најамницима.^[1]

Организација

Оснивањем Обучених чета, сваки округ у Енглеској био је обавезан да опреми сопствени одред (један или више пукова) модерним оружјем^[3] (о трошку свих поседника) и редовно га обучава у модерној тактици и руковању копљем и пушком (под надзором професионалних војника). Служба у Обученим четама била је обавезна за све земљопоседнике, кућевласнике и њихове синове, тј. за људе који су имали својину, па тако и интерес да бране државу од страног напада или унутрашње побуне. У пракси, слуге и плаћени заменици често су слани на војне вежбе које су одржаване бар једном годишње (или једном месечно током лета).^[2]

Официри

Окружном милицијом командовали су окружни поручници или намесници (енгл. lords-lieutenant), које је постављао краљ, обезбеђујући тако круни директну контролу над локалном војском.^[2] Функција поручника била је високо достојанство резервисано за великаше најближе краљу, који већином нису становали у округу, а били су заузети бројним другим функцијама (тако је Виљем Комптон, гроф од Нортхемптона, у периоду 1617-30. био поручник чак 5 округа у Енглеској и 11 у Велсу). Зато су у пракси милицијом командовали локални службеници, које су поручници бирали међу локалном властелом: потпоручник (енгл. deputy-lieutenant), задужен за администрацију, окружни инспектор (енгл. Muster Master, дословно старешина смотре), који је надзирао војну обуку, дисциплину и опрему, и капетани-који су командовали појединим четама (тако је Шропшир на 600 пешака имао 4 капетана). Окружни инспектори били су једини плаћени официри у Енглеској (1635. добијали су по 50 фунти годишње): услов за њихову службу било је претходно искуство у страним ратовима.^[1]

Војници

Иако је главнину милиције чинила пешадија, сваки округ опремао је и једну чету (или вод) коњаника. Величина окружних одреда била је различита; по правилу, приморски окрузи (као прва линија одбране) давали су веће јединице: 1635. округ Дарам опремио је 811 пешака, Линколншир 1.800, а Дорсетшир 1.500 (1638. повећано на 2.140 у 3 пука). За разлику од њих, континентални (неприморски) окрузи давали су знатно мање: 1638. Шропшир је опремио 600 пешака (341 мускетар и 259 копљаника) и 100 коњаника, Вустер 800, Чешир 600, Стафордшир 400, Херефордшир 480, а Монтгомери свега 300 пешака.^[1]

Ове окружне јединице биле су састављене од мањих контингената појединих места и градова: тако је градић Ладлоу у Чеширу, са око 2.600 становника (1632), о свом трошку опремио 24 пешака (12 мускетара и 12 копљаника), који су чинили један вод (енгл. squadron)-по ондашњим стандардима трећина или четвртина чете, која је имала 75-200 пешака-којим је командовао локални подофицир-водник (енгл. corporal). По сачуваним изворима, међу војницима из Ладлова је било пекара, столара, зидара, обућара, шеширџија, старих од 18 до 42 године, који су служили добровољно у трајању од 4 до 15 година и често наслеђивали место војника од својих очева (мада се у време мира, њихова служба сводила на свега неколико дана годишње проведених на војној вежби). За време проведено на вежби или у рату, војници су примали плату, која је 1640. износила 2-2.5 шилинга дневно, уз храну и пиће о трошку округа (у исто време, дневница мајстора зидара или столара износила је 1 шилинг и 2 пенија). За разлику од војника у милицији, професионални војници за службу у иностранству мобилисани су принудно међу незапосленима, градском сиротињом и ситним преступницима.^[1]

Опрема

Сваки војник у милицији опремао се и плаћао о трошку 3 или више имућнијих грађана или земљопоседника (укључујући и властелу), које је одређивао окружни потпоручник: они су били дужни да се лично појаве на годишњој смотри, како би одговарали за евентуалне недостатке у опреми свог војника. Застарела, непотпуна или дотрајала опрема морала је за наредну смотру бити замењена новом. Тако је за издржавање 24 војника из Ладлова, 1627. било задужено 84 грађана, а 1640. чак 116 грађана. ^[1]

По војном приручнику из 1625. високи војници наоружавани су копљима, а снажни и плећати мускетама (због тежине оружја). По препорукама краљевског Савета (енгл. Privy Council) из 1638. (енгл. Instructions for Musters), опрема копљаника састојала се од оклопа, копља (дугог 15-16 стопа без врха) и кратког мача. Оклоп се састојао од шлема (типа морион), оковратника (енгл. gorget) и челичног прсника са оклопом за бутине (енгл. cuirass with tassets)^[4]. Оклоп се обавезно мазао црном бојом, како би се сачувао од рђе. Примера ради, на смотри из 1628. само један од 12 копљаника из Ладлова имао је комплетан оклоп, 1639 . имала су га четворица, а 1640. десеторица.^[1]

По препорукама из 1638. обавезна опрема мускетара састојала се од мускете фитиљаче (цеви од 4 стопе, калибра 12 зрна у 1 фунту олова) са рачвастим ослонцем за цев, реденика са фишецима барута, мача са појасом и канијама (до 1625. имали су бодеже) и шлема. Све мускете у јединици морале су бити истог калибра. Додатна опрема укључивала је калуп за зрна, фишеклију (торбу за зрна) и шипку за чишћење цеви. Осим ове опреме, мускетари су носили сопствена цивилна одела. Провера опреме на смотрама често је показивала недостатке: тако од 12 мускетара из Ладлова, на смотри 1640. петорица нису имали шлемове, а двојица реденике. 1639. трошкови потпуне опреме за једног мускетара износили су 2 фунте, 8 шилинга и 6 пенија (тј. 582 пенија, или 42 дневнице школованог мајстора), подељено на 5 грађана.^[1]

Обука

Сачувана документа показују да је војна обука (енгл. Drill) окружне милиције у време Чарлса I (1625-49) вршена у просеку 3-4 дана годишње, што се у време ратне опасности повећавало на 3-7 војних вежби од по 2 дана. Инструкције краљевог Савета из 1626. препоручују обуку војника у марширању и коришћењу оружја најпре појединачно, а затим постепено по врстама (по 6 војника), водовима (4 врсте по 6 војника, четворица у реду-6 по дубини), четама (3-4 вода) и пуковима (4 чете).^[1]

У рату

Највећи проблем са коришћењем милиције у рату била је законом дозвољена установа замене-која је дозвољавала имућним војницима да у тренуцима кризе унајме заменике, већином потпуно необучене. Енглеска окружна милиција први пут се борила у бискупским ратовима (1639-40), где се показала веома лоше, а затим у почетној фази грађанског рата (1642-47), где је у почетку представљала главнину пешадије на обема странама. Недостатке окружне милиције Парламент је решио формирањем Војске новог обрасца (енгл. New model army), а ројалисти тако што су разоружали милицију у областима под својом контролом, а затим њену опрему искористили за наоружавање добровољаца.^[1]

Референце

1. Worton, Jonathan (2013). LUDLOW'S TRAINED BAND: A STUDY OF MILITIAMEN IN EARLY STUART ENGLAND. Journal of the Society for Army Historical Research, vol. 91, No. 365. стр. 4—23. Приступљено 18. 1. 2020. 
2. „Trained Bands”. bcw-project.org. Приступљено 18. 01. 2020. 
3. "Модерним" у 16. веку, тј. копљима и пушкама (енгл. pike and musket).
4. 1625. избачен је из употребе оклоп за руке и рамена (енгл. vambraces and pauldrons).