Оливер Поповић
| Оливер Поповић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Оливер Поповић | ||
| Датум рођења | 18. март 1970. | ||
| Место рођења | Титово Ужице, СФРЈ | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Висина | 200 cm | ||
| Информације о каријери | |||
| Проф. каријера |
1984—2005 (играчка) 2005— (тренерска) | ||
| Позиција | крило | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 1984—1985 1985—1991 1991—1992 1992—1993 1993—1995 1995—1997 1997—1999 1999—2000 2000—2001 2001—2003 2003—2005 |
Први Партизан Партизан ИМТ Борац Чачак Спартак Суботица Беобанка Црвена звезда Беобанка Локомотива Ростов УНИКС Казањ Маруси | ||
| Тренерска каријера | |||
| 2005—2006 2006—2007 2007—2008 2008—2009 2012—2014 2015—2016 2016—2017 2017 2018—2020 2020—2022 |
Тамиш Мега Исхрана Визура Химик Вршац Крајова Напредак Крушевац Динамик Нови Пазар Слобода Ужице | ||
Оливер Поповић (Титово Ужице, 18. март 1970)[1] је бивши српски кошаркаш, а садашњи кошаркашки тренер.
Играчка каријера
[уреди | уреди извор]Каријеру је почео у екипи Првог Партизана из Титовог Ужица (1984/85). Касније је наступао за Партизан из Београда (од 1986. до 1991. године), где није добио праву шансу као млад кошаркаш. Играо је и за ИМТ (1991/92), Борац из Чачка (1992/93), суботички Спартак (од 1993. до 1995), Беобанку (од 1995. до 1997. године).
Најзначајнији играчки период је имао у Црвеној звезди. У Звезду је стигао 1997. године из редова Беобанке. Одиграо је две сезоне у црвено-белом дресу и освојио шампионску титулу 1998. године. Забележио је 87 званичних мечева уз 794 постигнута поена (просек 9,1 по утакмици). По одласку из Звезде носио је дресове Локомотиве из Ростова (2000/01), Уникса из Казања (од 2001. до 2003) и грчког Марусија (од 2003. до 2005. године).
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Са млађим категоријама репрезентације Југославије има освојене две златне медаље. Златну медаљу освојио је на Првенству Европе за кадете 1987. године у Мађарској, када је на пет мечева забележио 16 поена и на европском првенству за јуниоре 1988. у Југославији, када је имао просек од 7,1 поен по утакмици (50 поена, седам мечева).
Тренерска каријера
[уреди | уреди извор]По завршетку играчке каријере постао је тренер. Водио је Тамиш, Мега Исхрану, Визуру, Химик, Вршац,[2] Крајову, Напредак Крушевац, Динамик, Нови Пазар и ужичку Слободу.
Током 2013. године је са Универзитетском селекцијом Србије освојио друго место на Медитеранским играма у Мерсину (Турска) и бронзану медаљу на Универзијади Казању у (Русија).
Играчки успеси
[уреди | уреди извор]Партизан
[уреди | уреди извор]- Првенство СФР Југославије (1): 1986/87.
- Куп СФР Југославије (1): 1989.
- Куп Радивоја Кораћа (1): 1988/89.
- Куп европских шампиона : треће место 1987/88.
Црвена звезда
[уреди | уреди извор]- Првенство СР Југославије (1): 1997/98.
- Куп Радивоја Кораћа : финале 1997/98.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Zvezda, Moja Crvena (17. 3. 2017). „На данашњи дан: Рођен Оливер Поповић”. Moja Crvena Zvezda. Приступљено 14. 7. 2020.
- ^ OLIVER POPOVIĆ: FOLIRANJE NIJE MOJ STIL Архивирано на сајту Wayback Machine (22. мај 2014) Приступљено 22.05.2014.
