Отцјепљење Републике Српске

Локација Републике Српске (плаво) и Брчко Дистрикта (зелено) у склопу Босне и Херцеговине

Отцјепљење Републике Српске је тежња ентитета Републике Српске да стекне независност од Босне и Херцеговине.

Дејтонским споразумом, којим је окончан рат у Босни и Херцеговини, створена је федерална република Босна и Херцеговина, састављена од два ентитета — Републике Српске, коју претежно насељавају Срби, и Федерације Босне и Херцеговине, коју претежно насељавају Бошњаци и Хрвати. Првих година након рата, за босанске Србе се сматрало да су „против Дејтона”, међутим од 2000. године Срби су вјерне присталице Дејтонског споразума и очувања Републике Српске, док Бошњаци на Републику Српску гледају као на нелегитимну творевину.[1] Референдум о независности Црне Горе из 2006. године и Декларација о независности Косова 2008. године покренули су питање референдума у Републици Српској и могућност уједињења са Србијом.[2] Владајућа странка Републике Српске СНСД 2015. године је дала изјаву да ће у 2018. години бити одржан референдум о независности уколико се не одржи аутономија Републике Српске, као и криза у земљи везана за правосудна и полицијска питања.

Позадина

[уреди | уреди извор]

Током ратова на територији некадашње Југославије, циљ Републике Српске (РС), територије под контролом Срба у Социјалистичкој Републици Босни и Херцеговини, био је уједињење са осталим „српским земљама” — Републиком Српском Крајином (РСК, у Хрватској), Републиком Србијом и Републиком Црном Гором (у СР Југославији). Западна Српска Федерација била је пројекат уједињења двије независне српске државе, РС и РСК.

Политичко руководство Срба и Хрвата договорило се око подјеле Босне и Херцеговине на састанку у Карађорђеву 1991. године и договором у Грацу 1992. године, којим је земља требало да се подијели на три дијела.[3] Преговори између Срба и Хрвата такође су резултирали да се хрватске снаге окрену против Армије Републике Босне и Херцеговине што је довело до Муслиманско-хрватског сукоба, од 1992. до 1994. године.[4] Пропали договор у Грацу требало је да успостави малу Бошњачку Републику.[5] Дејтонски споразум (новембар - децембар 1995) окончао је рат и створио савезну републику Босну и Херцеговину, састављену од два ентитета, Бошњацима и Хрватима насељене Федерације Босне и Херцеговине и Србима насељене Републике Српске. Како је напоменуо стручњак за међународне односе Нилс ван Вилиген: „Док се Хрвати и Срби могу поистовјећивати са Хрватском и Србијом респективно, одсуство бошњачке државе довело је до тога да су Бошњаци јако посвећени Босни као јединственом политичком ентитету”.[6]

Историја

[уреди | уреди извор]

Након рата

[уреди | уреди извор]

Биљана Плавшић је 12. децембра 1996. године позвала на отцјепљење Републике Српске и уједињење са Савезном Републиком Југославијом; пошто је то у супротности са Дејтонским споразумом, Организација за европску безбиједност и сарадњу натјерала је Биљану да јавно повуче изјаву.[7] Пропагандни текстови појавили су се 1996. године позивајући на стварање Бошњачке Републике.[8]

2000-е

[уреди | уреди извор]

Првих година након рата, за босанске Србе се сматрало да су „против Дејтона”, међутим од 2000. године Срби су вјерне присталице Дејтонског споразума и очувања Републике Српске.[9] Истовремено, бошњачка Странка за Босну и Херцеговину позива на укидање Републике Српске.[9]

У Бања Луци су 15. јуна 2006. године одржане демонстрације на којим је тражено да, у случају да Косово постане независно, Република Српска мора одржати референдум о незавиности. У 2007. години, плебисцит Републике Српске предан је Народној скупштини којим је затражен референдум о незавиности. Бошњачки и хрватски члан Предсједништва затражили су укидање ентитета.[10] Амерички научник Валид Фарес (каснији Трампов савјетник) тврдио је да Република Српска треба да има иста права као и Косово.[11]

Организовани протест против декларације о независности Косова у Бања Луци, 27. марта 2008. године

Од проглашења независности Косова, Срби су позвали Милорада Додика да испуни своја обећања и одржи референдум, Додик је од тада рекао да ће одржати референдум само ако буде угрожена аутономија Републике Српске.[12] Упркос томе, законодавци босанских Срба су 21. фебруара 2008. године усвојили Резолуцију којом се тражи референдум о независности уколико већина чланова Уједињених нација, посебно чланова Европске уније, признају проглашење незавиности Косова.[13] Након што је усвојена резолуција, Сједињене Америчке Државе су укинуле помоћ Савезу независних социјалдемократа (СНСД), а Европска унија је осудила резолуцију.[14] Савјет за провођење мира, који надгледа Босну и Херцеговину, изјавио је да ентитети државе немају право на отцјепљење. Високи представник за Босну и Херцеговину, Мирослав Лајчак, рекао је да Република Српска „апсолутно нема право” да се отцијепи и да ће употријебити своја бонска овлашћења „ако буде пријетње миру и стабилности или Дејтонском мировном споразуму”,[15] „Република Српска нема право да се отцијепи од Босне и Херцеговине, а истовремено нико не може једнострано укинути Републику Српску”.[16]

У интервјуу, Додик је изјавио да, ако већина земаља призна самопроглашену независност Косова, то би легитимизирало право на сецесију и додао да „не види ни један разлог зашто РС не би требало да добије право на самоопредјељење, право предвиђено у међународним конвенцијама”.[17] Предсједник Србије Борис Тадић изјавио је да Србија не подржава распад Босне и Херцеговине и да, као гарант Дејтонског споразума који је донио мир Босни и Херцеговини, подржава њен територијални интегритет.[18]

2010-е

[уреди | уреди извор]
Милорад Додик 2010. године

Према анкети босанских Срба проведеној у новембру 2010. године, 88% би подржало референдум који би донио Републици Српској независност од Босне и Херцеговине.[19]

Република Српска планирала је расписивање референдума о напуштању босанских државних федералних институција, али је то онемогућено од стране ЕУ.[20]

Милорад Додик је 2012. године рекао да ће Република Српска једног дана бити независна.[21] Наредне године дошло је до разоговра о овом питању. Стивен Мејер, некадањи директор ЦИА-е и експерт за Балкан, рекао је 2013. и 2014. године да вјерује да ће Република Српска постати независна на вријеме, да је Босна и Херцеговина измишљена држава која постоји само на папиру и да људи треба да одлучују за себе.[22]

Највећа српска странка у Босни и Херцеговини, СНСД, усвојила је резолуцију у априлу 2015. године у којој се наводи да, уколико РС не буде могла да ојача своју аутономију, скупштина РС ће одржати референдум како би се одвојила од Федерације Босне и Херцеговине 2018. године.[23] Иако овај референдум о државном суду и тужилаштву "не би ослабио државно правосуђе", он би "дестабилизирао земљу", како кажу поједини правни експерти у БиХ.[24] СДА, највећа странка у Босни и Херцеговини, усвојила је резолуцију у мају 2015. године у којој ће земља бити реорганизована у пет регија - укидањем Републике Српске.[25] Милорад Додик је упозорио у новембру 2015. године да, ако Уставни суд не буде реформисан, држава ће се распасти.[26]

У јануару 2016. године, Додик је рекао да су амерички лобисти тражили милијарду долара у замјену за независност за 10 до 15 година.[27] Амерички аналитичари тврде да ће РС постати независна до 2025. године.[28]

Децембра 2016. године, високи представник Валентин Инцко пријетио је да ће "сепаратизам", референдум о независности Републике Српске, приморати на међунарнодну "интервенцију".[29] Он је такође изјавио да међународна заједница никада неће признати независну Републику Српску, а да има овлашћења да замијени предсједника Републике Српске Милорада Додика, "али су та времена прошла. Данас желимо домаћа рјешења и одговорност".[30]

Маја 2017. године Стивен Мејер је, говорећи о ситуацији у Македонији и на Косову и о могућности стварања Велике Албаније, такође изјавио да је Босна и Херцеговина "далеко од уједињене земље",[31] и у јулу је рекао да "остаје само земља по имену; фикција која је ствара само у умовима застарјелих, углавном америчких и неких европских дипломата средњег нивоа."[32]

У јуну[33] и опет у септембру 2017. године, предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да су одустали од планова за референдум о независности најављен за 2018. годину.[34]

У новембру 2017. године, члан Предсједништва БиХ Бакир Изетбеговић запријетио је ратом ако се Република Српска одлучи за незавинсност, а истовремено је рекао да Босна и Херцеговина треба да призна независност Косова.[35] О овом питању одржана је дискусија у емисији Глобално на Радио-телевизији БН 22. новембра 2017. године.[36]

2020-е

[уреди | уреди извор]

2021 године почетком политичке кризе у бих које је почело изненадном оставком Валентина инцка и долазак неизабраног представника кристијана шмита 27 јула је република српска започела бојкот у раду институција бих[37]

Током марта и априла 2024 председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће свесрпски сабор бити одржан након усвајање резолуције о Сребреници. Пошто је планирано било да се одржи почетком маја одложена је за 23 мај. Додик је рекао да ће свесрпски сабор највероватније бити у суботу 8. јуна 2024. Дана 23 маја 2024 генерална скупштина УН усвојила је резолуцију о геноциду у Сребреници којим је 11 јул обележава као дан масакра у Сребреници. Одмах након усвајања стигле су претње милорада додика да ће спровести план за мирно раздруживање у наредних 30 дана. Дана 30 маја именована је радна група за израду споразума о мирном раздруживању. Дана 8 јуна 2024 одржан је свесрпски сабор где је представљена Декларација о заштити националних и политицких права и заједничкој будућности српског народа.средином јуна почело је увоћење санкција свим фирмама у Републици Српској који су повезани са Милорадом Додиком. Док је 20 јуна споразум о мирном раздруживању завршен а дан касније је влада РС изјавила да је споразум припремљен и да ће за 9 дана 30 јуна када је и коначан рок бити понуђен Федерацији Босне и Херцеговине. 2 јула 2024 године НС Републике Српске потписала је декларацију која је усвојена на свесрпском сабору 8 јуна 2024. 1 јула седница Републике српске је донела назив за споразум о мирном раздруживању споразум о регулисању односа Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине у складу са Дејтонским споразумом и међународним актима.[тражи се извор]

Анкете

[уреди | уреди извор]
Датум Извор Испитаници За Против
15–21. јун 2007. 1.699 (992 у РС, 707 у ФБиХ) 51% 46%
новембар 2010. Gallup Balkan Monitor[19] Срби 88%
17–20. јул 2015. Центар за друштвена истраживања и анализе[38] 1.414 53,54% 15,34%

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Power sharing in deeply divided places. McEvoy, Joanne,, O'Leary, Brendan, (1. изд.). Philadelphia: University of Pennsylvania Press. 2013. ISBN 9780812207989. OCLC 859161000. 
  2. ^ Trbovich, Ana S. (2008). A legal geography of Yugoslavia's disintegration. Oxford: Oxford Univ Press. ISBN 9780195333435. OCLC 166367471. 
  3. ^ Lukic, Reneo; Lynch, Allen (1996). Europe from the Balkans to the Urals: The Disintegration of Yugoslavia and the Soviet Union (на језику: енглески). SIPRI. ISBN 9780198292005. 
  4. ^ Silber, Laura (01. 01. 1997). Yugoslavia: Death of a Nation (на језику: енглески). Penguin Books. ISBN 9780140262636. 
  5. ^ „Warring Factions Agree on Plan to Divide up Former Yugoslavia - The Tech”. tech.mit.edu. Архивирано из оригинала 10. 06. 2021. г. Приступљено 14. 11. 2018. 
  6. ^ Willigen, Niels van (18. 07. 2013). Peacebuilding and International Administration: The Cases of Bosnia and Herzegovina and Kosovo (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781134117253. 
  7. ^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (24. 01. 2007). The Balkans: A Post-Communist History (на језику: енглески). Routledge. ISBN 9781134583287. 
  8. ^ FBIS Daily Report: East Europe (на језику: енглески). The Service. 1996. 
  9. ^ а б Bose, Sumantra (2002). Bosnia after Dayton : nationalist partition and international intervention. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515848-9. OCLC 49249994. 
  10. ^ „Bosnian Presidency Members Call for Abolition of Entities” (на језику: енглески). Приступљено 15. 11. 2018. 
  11. ^ „IF KOSOVO CAN BE INDEPENDENT, SO CAN REPUBLIKA SRPSKA: Trump adviser advocated for Serbs in Bosnia and Herzegovina”. www.telegraf.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  12. ^ „BalkanInsight.com - Bosnia's Dodik Calms Secession Fears”. 26. 02. 2008. Архивирано из оригинала 26. 02. 2008. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  13. ^ Editorial, Reuters. „Bosnian Serbs threaten secession over Kosovo”. U.S. (на језику: енглески). Приступљено 15. 11. 2018. 
  14. ^ „Free Services for PR :: News :: Press Releases”. 10. 02. 2012. Архивирано из оригинала 10. 02. 2012. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  15. ^ „AFP: Major powers reject Bosnian Serb secession calls”. 03. 03. 2008. Архивирано из оригинала 03. 03. 2008. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  16. ^ „Existence of Bosnia and Herzegovina cannot be questioned”. Office of the High Representative (на језику: енглески). 30. 01. 2008. Архивирано из оригинала 15. 11. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  17. ^ „B92 - News - Region - Dodik insists RS has right to self-determination”. 13. 04. 2008. Архивирано из оригинала 13. 04. 2008. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  18. ^ „Policy of peace Serbia's goal – Tadić - English - on B92.net”. B92.net (на језику: енглески). Приступљено 15. 11. 2018. 
  19. ^ а б „Za nezavisnu RS 88 odsto građana”. Dnevni list Danas (на језику: српски). 19. 11. 2010. Архивирано из оригинала 23. 01. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2018. 
  20. ^ „Bosnia: What Does Republika Srpska Want? - International Crisis Group”. 20. 05. 2016. Архивирано из оригинала 20. 05. 2016. г. Приступљено 14. 11. 2018. 
  21. ^ „Dodik: Republika Srpska Will Be Independent” (на језику: енглески). Приступљено 14. 11. 2018. 
  22. ^ „BiH je izmišljena država”. 
  23. ^ „Biggest Serb party in Bosnia threatens 2018 secession”. 
  24. ^ „Bosnian Serb Referendum ‘Can’t Destroy State Judiciary’” (на језику: енглески). Приступљено 14. 11. 2018. 
  25. ^ „DODIK: Sramna rezolucija SDA traži ukidanje Republike Srpske” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 14. 11. 2018. 
  26. ^ „Serb Leader Warns Bosnia Could Break Up” (на језику: енглески). Приступљено 14. 11. 2018. 
  27. ^ „ДОДИК ОТКРИВА: Американци су ми тражили милијарду долара за независност Републике Српске!” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 12. 2017. г. Приступљено 14. 11. 2018. 
  28. ^ „Republika Srpska nezavisna do 2025. godine?!”. www.telegraf.rs (на језику: српски). Архивирано из оригинала 29. 12. 2017. г. Приступљено 14. 11. 2018. 
  29. ^ „Incko preti umesto da miri”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 15. 11. 2018. 
  30. ^ „Incko: Imam ovlašćenja da smenim Dodika, ali...”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 15. 11. 2018. 
  31. ^ „Ex CIA chief on Balkans Steven Meyer: Border changes may happen in Kosovo and Macedonia”. Oculus News English. Приступљено 15. 11. 2018. 
  32. ^ „Steven E. Meyer: Where is the Leadership in the Balkans?”. Nedeljnik. Архивирано из оригинала 14. 11. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  33. ^ „Bosnia’s Serb Republic leader: No breakaway vote next year”. POLITICO (на језику: енглески). 29. 06. 2017. Приступљено 15. 11. 2018. 
  34. ^ „Dodik Drops Plans For Holding 2018 Republika Srpska Independence Referendum”. Novinska agencija Beta (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  35. ^ „Bosnian Serbs Threaten Walkout Over Izetbegovic Statement” (на језику: енглески). Приступљено 15. 11. 2018. 
  36. ^ „Da li je moguća nezavisnost RS?”. Radio Televizija BN (на језику: српски). Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 15. 11. 2018. 
  37. ^ Popović, Ranko (2019-12-01). „Српска политичка сатира у Босни и Херцеговини с почетка двадесетог вијека”. Србистика данас – зборник научних радова – књига IV. Faculty of Philology, University of Banja Luka. doi:10.21618/srb1904040p. 
  38. ^ Srna. „Anketa: Više od polovine ispitanika za samostalnost RS, vole Dodika, a vjeruju crkvi”. Nezavisne novine (на језику: српски). Приступљено 15. 11. 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]